Из романа "Свети циљеви за које се борим"-О Вођама

- Али оче, у Србији има пуно вођа и свако од њих има свој пут. – рече младић сећајући се међустраначких сукоба у Србији и страначких вођа што бацају семе раздора међу народ.

    - Зар Божији син не рече овако: Изићи ће многи лажни пророци и превариће многе. Чувајте се од лажних пророка који долазе к вама у одијелу овчијему, а унутра су вуци грабљиви. По родовима њиховим познаћете их, е да ли се бере с трња грожђе или с чичка смокве? Сви они хоће к престолу: то је њихово лудило, као да срећа седи на престолу! Често седи блато на престолу, а често и престо на блату.

    Многога сам већ видео како се размахује и надахњује, а народ виче:-Гледајте, ево великог човека! Али шта ту помажу сви мехови! Најзад изађе из њега ваздух! Најзад прсне жаба која се одвише надувала.

    Код њих сине свако говори, нико већ не уме да разуме свој народ. Све пада у воду, ништа не пада више у дубине кладенца. Код њих све говори, ништа се више не твори нити крају приводи. И то је одувек особина слабих људи: они се изгубе на путевима својим.

    Оставите их. Они су слепе вође. Ако, дакле, слепац слепца води обојица ће у јаму пасти.
    Неизлечиве не треба покушавати лечити. А кишне капи и коров су већ много поносних зграда упропастили.