Из романа "Свети циљеви за које се борим"-Химна слободи

„Јеси ли ти, Слободо,вечити сан поробљених и бескрајна чежња понижених и увређених, или си само лепа реч која долази уз име отаџбина? Да ли те волимо подједнако и ми што те уживамо и познајемо, и они што те чекају и сањају о теби? И зар си заиста толика потреба живота да је без тебе и смрт боља? Јесте, ти човека чиниш створом божијим, ти долазиш само тамо где те заслуже, ти се не поклањаш као јефтина ствар. А тако и треба да буде!

Има их што су се борили противу туђинског ропства а допуштају да своме рођеном робују, јер мисле да сусрећни кад уживају само мир. А у мирноме ропству царује лаж уместо истине, лењост уместо јунаштва, себичност усместо родољубља! Зар такви задовољни робови заслужују слободу? Они би је опет лако продали не знајући да је цене и у њој уживају!

А колико је њих робова који су те одавно достојни али те још немају? Они те чекају и успављују се чаробним сном о теби! А тебе могу да имају само они што неће да живе без тебе!

Слободо, охола и смела девојко, ти се не придобијаш лако, ти се не осмехиваш на свакога! Била би одмахтако обична кад не би горда била, не би те тако жарко желели ни за тобом уздисали!“