Из романа "Свети циљеви за које се борим"-Моја отаџбина

Ми живимо за отаџбину. Наша се отаџбина ни купити ни отети не може.

„Путниче, кад се кренеш на Исток, чуда да гледаш, сврати у отаџбину моју! Види се из даљине. Плаве се брегови и мраче се планине на све стране. Одмах ћеш је познати! Много се говори о њој. Надалеко се плету бајке о њој. Чудни и дирљиви гласови се проносе о њој! А под целом капом небеском нема тако великих јуначких дела као што су дела синова моје отаџбине!

А било је љутог боја и борило се у Бога верујући! Нико није умро на постељи! Нема у нас ни једног дана ког би се стидели, ниједне смрти Богу недостојне! Врисак туђинске пушке убојне проламао се нашим долинама родним, а стишавао га јецај мајчица наших на задимљеном хоризонту! По врхунцима планинским кроз вечност поклич хајдучки одјекује!

Дођи туђинче! Под небом нашим бићеш и ти горд! Па, ако имаш срца а ниси волео, к нама ходи!

У нашој земљи живи се и умире волећи! Кад крочиш на земљиште отаџбине моје, побожно скини капу!

Ово је земља откупљена херојском смрћу синова и кћери њених! За њу се лила крв из срца! За њу се умирало охоло и смело, без суза и страха! Потом се Богу помоли! Улазиш у храм орлова, па онда гледај чуда! Ту су споменици, они су сведоци да нико без имена пао није! Живот је буран овде, и свуда гордо и величансвено трагови стоје! Они свету говоре како су браниоци пали! На сваком бусену, у свакој груди, у сваком куту отаџбине моје почива спомен на једну витешку смрт! То су наше пирамиде!

Сврати путниче! Под нашим сунцем живот је сладак! А када одавде одеш, поздрави нам непријатеље и овако им реци:

МИ ЖИВИМО ЗА ОТАЏБИНУ! НАША СЕ ОТАЏБИНА НИ КУПИТИ НИ ОТЕТИ НЕ МОЖЕ!