Странице

понедељак, 7. септембар 2015.

ДОВОЉНО ЈЕ ТРИСТА!

ОВО ЈЕ СРБИЈА!
Трг републике, недеља 6.септембар 2015. На путу ка Тргу републике код Дома Војске, три марице и два полицијска возила. Педесет метара даље, још два возила полиције и још три марице. У пуној опреми неколико колона од по 20 полицајаца окружује плато. 
Храбри Титов пионир, војвођански силеџија и кафански политичар, кум и пријатељ мафијаша Опачића, госн Ненад Чанак, тражио је да се ухапсе сви учесници првог протеста против диктатуре и политичког мрака који доноси нови режим.Храбри министар полиције запретио је да ће се протест снимати. Чак и лажна временска прогноза је најављивала наводне пљускове и невреме. 

Ипак, упркос свему  око 300 најсмелијих изашли су да задају први ударац овом болесном царству страха и опсене у коме смо присиљени да живимо без икаквих права у сопственој држави, обесправљени на својој земљи,понижени горе од најгорих злочинаца.
Незадовољни али неспремни да ћуте и трпе, ту су на челу протеста били Иван Ивановић, покрет „Наши“ и Младен Обрадовић, покрет „Образ“. Ту су били и млади из „Студентске акције“ и  омладина из „Младе искрe“ и још пуно мени познатих и драгих, храбрих људи који су спремни да говоре истину и да изађу на црту било ком режиму.
А за нови режим у покушају, они који не виде царево ново одело, нису пожељни грађани. Европска унија нас хвали за самоубиствене мере и резултате еутаназије Србије, хвале нас што наши  грађани умиру болесни и гладни, док ми економске имигранте хранимо и лечимо као да су нам они приоритет. Сви машу неким резултатима који се нигде не виде, много нам је добро, срамота нас је колико је добро.
Али сви ћуте и хвале царево ново одело, док суманути цар шета около преварен, охол и го! Хвале га напредни дворани, хвале га уштројени медији, хвале га сви који мисле да ће учешћем у том лудилу обезбедити себи неку корист. 
Као и када је Тито усељавао Албанце на наше Косово илегално, а Србе протеривао и забрањивао им повратак на своја огњишта, народ види шта се дешава, али ћути.
Народ је видео шта су опљачкале Слобине и Мирине јагњеће бригаде, али народ се продавао за ситне привилегије и велика обећања. Народ је видео да од демократије нема ништа са Досовцима, али народ се опет предао и продао новој диктатури. Ево по ко зна који пут у овом веку, народ гледа како се успоставља нови мрак и нова претња нашем опстанку.
Али народ ћути. Сви гунђају себи у браду, псују да нико не чује, свађају се са телевизором у својој дневној соби. Сви проклињу нове и нове порезе, скупе лекове,  прескупу храну, скупо гориво, скупо грејање- али када дође време за протест-сви јунаци ником поникоше и у црну земљу погледаше. Сви нездовољни наједном ућуте и надају се да неће они бити међу бескућницима којима ће држава запленити куће и одузети децу. Сви угрожени мисле да неће баш они бити отпуштени из домаћег предузећа које ће затворити страни „бизнисмени“. Сви осиромашени још увек су дрогирани вестима које на сваких сат времена трубе како нам је боље и како смо изашли из кризе.
Сви хвале царево ново одело а нико га не види. Империја лажи и медијске тортуре бомбардује мозак сваком Србину од јутра до мрака: како смо нерадан и лењ народ, како смо магарци и ксенофоби, како смо глупи да не видимо колико нам је добро...
И зато кад њих 300 изађе на црту тиранину и каже истину, да је цар го и преварен, онда домине почињу да падају. Лед пуца од једне мале пукотине. Побуне и ослобођења нису водили послушници и слугани, већ они који мисле својом главом и не плаше се уцена и претњи.
Неко ће рећи да су и 300 храбрих Спартанаца ипак погинули сви до једног, али они су својим делима ујединили целу Грчку и срушили огромно и моћно Персијско царство.
Ипак, српских 300 који су устали неће бити те судбине да погину у својој борби за слободу и живот Србије. Данас се тирани служе прљавим оружјима кукавице: љагањем и отровним стрелама лажи.
Тако смо сви ми јуче на Тргу прозвани фашистима, нео-нацистима, десничарима, национал-шовинистима. Мој прадеда Вукадин пао је на солунском фронту а деду су Швабе јуриле бајонетима да га убију кад је био дечкић од 10 година. Ја сам као официр Војске Србије бранио свој народ и земљу од НАТО крвника. Ако сам због тога крив и ако је то погрешно, ја прихватам кривицу и поносим се тим грешкама, својим и својих предака. Поносим се тиме што видим истину, што говорим истину и што нећу да ћутим. 
Данас је можда  нас 300 који се не боје кад нове газде повичу и пошаљу жбирове на протест да нас сликају, снимају и претећи стоје у обручу, да не би грађани пришли и постали побуњеници.
Већ сутра, кад дође зима, нови порези и рачуни, кад још хиљаде остану без посла, кад нам Европа сем ГМО хране и разних отпада и отрова пошаље и све емигранте, питаћете се сви ви који седите код куће и гледате лажне вести, ријалити сплачине и рекламе, питаћете се где вам је била памет и зашто се опет српски народ пали са кашњењем.
Ја више немам никаквих дилема и не  питам се више куд води тај „европски“ пут. Зато ћу увек изаћи на сваки протест, а надам се да ће их бити све више. 
Једино се питам где су били „браћа и сестре“ из многих покрета који се изгледа само боре за свој комад меса који ће откинути од наших костију кад их господар пусти у Парламент и кад их одвеже са ланца.
Права Србија не сме да буде халапљива на власт нити спремна да сарађује са било којим режимом- ни бившима, ни садашњим ни будућим тиранима.
Права Србија не сме да буде сујетна ни да се бори око тога ко ће бити вожд,а ко ће бити субаша. Кад један изађе сви морају  да стану уз њега, кад један стане други да продуже, ако један падне други да га подигну. Ако један страда, сви остали да га свете.
Права Србија мора да се уједини и покрене бунт и отпор лажима и лудилу у коме живимо.
Права Србија мора да устане и проговори, пре него што буде касно.
Много је тирана, освајача и режима протутњало откако Србија постоји: варвари свих племена, Римљани, Османлије,Аустро-угари и Швабе, крвави комунистички тирани, лажни социјалисти и досманлије- али  ови евро-фанатици уништиће Србију како нико није. Овај НАТО  парламент који седи у српској скупштини навалиће нам хиљаду мука на врат, дугове, уговоре и мрачне договоре иза дебелих врата.
Зато од данас ништа није прече од борбе за наше животе, нашу будућност и слободу. Ко то не види или се плаши или је продао душу ђаволу за шаку сребрњака.
Ко се плаши нека се окрепи вером у правду  и надом у победу истине, јер је тако било у целој људској историји и биће поново победа праведника, слободе и истине.
Ко се продао у очају, беди или из жеље да му буде боље нека схвати да себи сече ногу и да пије крв својој деци и да данас једе своју нерођену унучад и нека се сви заблудели, похлепни и себични отрезне док је време.
А оној сабраћи која се у Србију куне, која плаче над Косовом, сви они који само тртљају о побуни и борби, поручујем да следећи пут или изађу на протест, да народ види те храбре вође или да више умукну са еповима о својој борби- за власт!
Ниједан уистину родољубиви и српски покрет или странка не сме да буде себичан и охол, да стоји са стране и да чека да откине своје парче меса са тела наше мучене Србије. Нико не сме да буде у том чопору који влада Србијом нити иједан Србин треба да у истим клупама са велеиздајницима седи.
И зато поново позивам да се Србија уједини у један фронт, у једну борбу, у један зид од милиона људи, од свих нас који волимо Србију и који не желимо  ни да одемо одавде нити ћемо дати да нас отерају.
И није битно да ли ће на протест звати Иван или Младен или неко трећи-већ да будемо солидарни и да нас буде све више и да се чујемо све јаче.
Данас 300, а сутра-ако будемо паметни да храбро кренемо судбини у сусрет и променимо паклене планове старих и потврђених непријатеља наших- може нас бити неколико милиона, јер је толико оних што ћуте и у своме дому чекају крај, уместо да се боре.
Не хвалите царево ново одело које му на сујети кроје бриселски лопови, него будите људи и реците да се цару види гола задњица, као што јесте, па нека посрамљен и сам, оде својим кројачима који му се иза леђа смеју, док га по рамену јавно тапкају и хвале, право у ту Европу чије поклоне, бомбе из два светска рата и НАТО агресије  ево још у Србији чистимо.
Не пристајте на још један мрак у коме ће нестати све што волимо и сви које волимо, а на крају и ми сами, само зато што ћутимо, трпимо тиранију и тешимо се како  ова издаја није истина, него нека „стратегија“.
Докле год народ ћути, тиран ће да гази.
Где је  граница понижења и трпљења српског народа- 2 метра испод земље на неком новом градском гробљу¬, место у реду испред неке народне кухиње, кревет у смештају за бескућнике или кофер и пасош испред границе неке земље у којој ћеш бити судопера или сметлар са дипломом?
Где је тај српски инат и легендарна храброст, где је крв предака јунака, где су сви који мрмљају себи у браду или преко Фајсбука зову на устанак?
Делимо се на покрете, странке и организације којих има више него наших непријатеља, а они се уједињују и кидишу.
Делимо се и паметујемо, а ствар је проста. 
Уједињење, устанак-слобода!
Шта тражите код куће?
Шта још чекате да се деси?
Да се разболите, да вас отпусте с посла, да вам исеку струју, избаце вас на улицу? 
Тада никога неће бити брига за вас, јер је такво болесно друштво, болесна власт, и зато почнимо да мењамо ствари.
Србијо пробуди се и не чекај задњи час, јер можда ће бити прекасно.
Србијо побуни се док ти кидају месо са костију и док ти даве децу!
Пустимо поделе, свађе и бескрајне приче.
Време је за акцију.
Следећи пут, искључи ТВ и компјутер и придружи се!

Бобан Гајић
Српски народни фронт-СНФ

Нема коментара:

Постави коментар