 |
| КРУНИСАЊЕ ЦАРА ДУШАНА |
Вилијам је неко ко сања отворених очију док сваког дана мукотрпно ради. Вилијам је неко ко сија изнутра, али они који виде богатство у злату- ту светлост у њему не виде. Јавио ми се ових дана. Каже био је у неким патриотским организацијама и рекли су му да не може да он даје идеје јер није успешан и остварен у животу! Мисле под тим да није згрнуо гомилу пара, па кад не може да приложи "шушке", не може ни да даје идеје.
А мени је Вилијам поклонио искру најлепшег сна, показао ми је једно прелепо небо које се издиже изнад овог јада и каљуге у којој се копрцамо. Вилијам нема жељу да се обогати, ни да постане славан. Вилијам нема велике планове за себе- он има снове о једној новој прелепој Србији.
Рекао ми је да само једно сања- да се сва Србија уједини и да се склоне ограде око наших цркви, па да дворишта око наших храмова буду пуна људи и да се сви воле и поштују. Вилијам је живео на трулом Западу. Вилјам зна да су тамо људи слуге и робови, крпене лутке без душе у рукама покварених богаташа. Вилијам зна да се тамо на Западу жене продају као робље, седе у излозима као ципеле, и продају своје тело сваком похотном грешнику коме се хоће оно што не пристоји- да се дочепа неке девојчице и да се наслади њеним телом за паре. Вилијам је живео на Западу и зна да се тамо у цркву иде по шеми, реда ради, да се греси исповедају и наново чине. Вилијам се тамо родио и осетио сву хладноћу Запада, где нико ни за кога не мари- и кад се рађа и кад се жени и кад се умире- никога није брига за друге.
Вилијам зна да тамо отац дете гледа као терет и трошак и да је брак само покриће за разврат- нема ту љубави, само корист и шеме, везе са стране и перверзије којима се Западњаци хвале!
Вилијам је видео како емигранти раде до исцрпљења и смрти, гањајући неки сан о богатсву које се згрће, а при том се губи душа. Вилијам је осетио шта значи бити сам међу туђинима који те никада неће прихватити за брата, јер они ни своју рођену браћу не воле.
Зато Вилијам сања да ће се Срби прибрати и вратити себи, јер Срби носе тај пламен праве хришћанске љубави- Срби воле своју децу, а жене чувају јер су им то мајке, сестре и супруге. Србин ће те звати на свадбу ма те видео по први пут у животу. Србин ће ти помоћи без обзира које си расе и боје. Србин никога није поробио ни убијао, ни туђе земље освајао. Србин је увек трпео и мучио се, али са осмехом на лицу, праштајући непријатељу за све муке.
Србин је тај који воли своју ливаду и реку, који чува своју славу и икону. Србин је тај који ће помоћи комшију, који ће ризиковати главу да помогне другоме. Србин је тај који својим гостопримством и духом плени сваког човека који је дошао овде да нас упозна.
Србин је тај који воли Христа свом својом душом и који се у свом мучеништву искушава да буде бољи човек. Србин је тај који у рату брани своје до последње капи крви, а који у миру као дете прашта.
Србин је тај који вековима истом стазом ходи- стазом праведника и победника таме и зла.
Сањам и ја Вилијаме да не заборавимо душе наше и претке наше и стазу нашу светлом обасјану.
Сањам и ја Вилијаме не само да су цркве и црквена дворишта пуне.
Ја сањам да цела Србија устане и да три дана траје исповест грехова наших, покајање целог народа и сваког Србина, па да се онда причестимо, као српска војска пред Косовски бој.
Па кад се причестимо и покајемо се за своје грехе да онда почне велика молитва, да се сви у сваком граду и селу помолимо за спас Србије.
Сањам да цела земља мирише на свето миро и на тамјан, да сви понављамо молитве за спасење и молитве свим светима нашим.
Јер данас призивамо Бога у помоћ и молимо се за спас, али нема спаса док не окајемо своје грехе и док очеви наши не стану иза нас да окају своје грехе и док деца наша не приђу Богу искрено и са правом вером предака својих.
Молитва грешних који и даље греше мало вреди. А криви смо- криви су дедови и очеви наши што огрезнуше са комунистима у братоубиство и неверу. Криви су очеви наши што окренуше главу од икона старих, што заборавише на крст, колач и српску славу, што заборавише Бадњак и Божић и спасење своје душе. Криви су дедови и очеви наши што нису устали када су браћу нашу убијали у име сатанске идеологије- ћутали су сви када су комунисти побили наше српске официре, Равногорце и четнике, и њихове жене и њихову децу побили и бацили у заједничке јаме. Криви смо што смо окренули главу од братске Русије и што су сви ћутали када се на Голом отоку крвави пир пред нашим очима десио.
Криви смо сви заједно што нисмо постили, што нисмо помагали једни друге, већ се свадили и једни другима очи вадили у име неких секти и сатанских слугу, који себе називају странкама и партијама.
Криви смо што нисмо спојили све земље српске, него смо пустили да нас диктатори и убице гурају у ратове у којима само нови мученици изађоше из домова својих запаљених, да побегну од ханџара и од каме!
Криви смо што заборависмо своје хероје, своје свеце и што и данас гледамо како нам душмани погане и језик и народ и душу, како грде и газе све наше свето, а намећу да гледамо демоне и сотоне.
Криви смо што прихватамо да ништа српско не вреди, а да страно пењемо у небеса- што наше јунаке заменише кољачи и убице, што наше свеце заменише лажни идоли, што наше најлепше бајке и виле заменише вампири, зомбији и вештице са екрана.
Криви смо што смо ћутали и трпели и одрицали се себе за шаку Јудиних сребрњака, па како смо чинили, тако смо и дочекали.
Сањам и ја Вилијаме, Србче моје драго, да се народ у колонама каје и причешћује, да свако промисли о свом грешном животу и да се одрекнемо греха и мржње.
Сањам да се народ побројати не може и како у бескрајном јединству стоје дедови, очеви, синови и унуци и како се једним гласом моле. А уз њих њихове жене, ћерке, сестре и девојчице мале које су дочекале да виде српско јединство и својој души мир и олакшање, јер знају да ће тада живети, одрастати, удавати се и рађати дечицу у вери, нади и љубави.
Сањам да наступи народно помирење, да се отопи и најтврђе срце и да кане суза покајања из сваког ока – да се помолимо за све наше убијене, мучене и изгубљене.
Да се искрено покајемо, да се одрекнемо греха издаје и кукавичлука, да се ујединимо у љубави према Богу и према ближњима.
Да запалимо вечити огањ вере и да нас нико никада не посвађа и да нас нико више не уведе у грех.
Да се заветујемо на јединство и на правду, на јунаштво и на доброту. Да чинимо само добро и да свако дочека милост од Бога и од брата свога Србина.
Да нам све што решимо у јединству пође за руком, да нам роди све што посејемо, да се испуни завет Светог Саве:
Боже дај да се Срби сложе, обоже и умноже!
Сањао сам Вилијаме и тај најлепши српски сан ми крепи душу кад ми дође да заплачем од муке и беса. Тај сан је тако леп да не желим да отвирим очи, али морам.
И зато ако хоћемо да нам дође тај дан који сањамо, морамо отварати очи свом народу- старима и младима, грешнима и заблуделима, морамо окупити оне који верују и који виде!
Морамо радити као прогоњени хришћани у Риму, морамо будити заспале, морамо прихватити сломљене и дати им део своје наде.
Морамо веровати свим срцем у спасење и радити на њему свакога дана.
Морамо поделити свој сан са свом браћом и сестрама у Србији и позвати их да тај сан поделе даље.
Хвала ти Вилијаме што си ми дао наду и нову снагу- јер ти си доказ да Србија има душу и да има светлости на крају овог мрака.
Сањај Вилијаме и у том сну се крепи сваког дана по свршеном послу и када дан утихне- у свом сну прелети преко слике Србије која заједно стоји- брат до брата, заједно и отац и син, као Свети Отац и Син Свети Исус, а нека сиђе и дух Свети на све нас!
Сањајмо отворених очију, па иако је сан опсена нашег ума, нека овај сан буде благословен и нека постане истина! Амин, Боже дај!
www.bobangajic.rs
Нема коментара:
Постави коментар