КИДАЈ ЛАНЦЕ СРБИЈО!

УСТАНИ СРБИЈО, САДА СЕ ПРОБУДИ!

На данашњи дан прославља се чудесно ослобођење Светог Петра из тамнице неверника Ирода Агрипе, који га прогањаше због проповедања хришћанства. Два анђела пробудила су Светог Петра ослободивши га чудесно од дуплих ланаца, између два тамничара.

Моја кућа слави Светог Петра и Павла, а од мог чудесног ослобођења из казамата неверника Слободана Милошевића, славимо као преславу и Часне Вериге Светог Петра.

Мало ко је тада веровао да ћу се уз молитве наших монаха са Хиландара ослободити веома брзо након што су и они, поред многих других људи молили Војислава Коштуницу да помилује Ослободилачку Српску Армију.

И моје вериге су брзо и чудесно пале, чувари и мучитељи из Државне безбедности и Војно-Обавештајне службе нису могли да верују како се брзо завршио један погубни режим и страховлада.

Данас моја мати иде у цркву да се захвали Богу и Светом Петру на мом чудесном ослобођењу.

А ја се молим да се и наша Србија брзо и чудесно ослободи двоструких ланаца које је стежу- од страних сила које опет кидишу на нас и од издајника у земљи који им помажу.

Од Часних Верига па надаље, време се мења и постаје блаже, долази пролеће.

И као што ново и лепо мирисно цвеће расте из земље да најави крај зиме и леда, тако и у свету ничу полако весници једног новог доба. Спадају вериге са многих народа који су се пробудили и који се боре да остану своји на своме.

Богу хвала да се Русија држи чврсто и да се руски медведушка у пролеће ето буди! Хвала Богу пробудила се братска Грчка, устаје краљевина Шпанија против европског јарма и помахниталог Брисела! Поносна Француска је на корак до ослобођења. Весници слободе су свуда око нас- побуне ничу из дана у дан.

И Србија може да се чудесно и брзо ослободи ланаца који је стежу- ако се ујединимо у вери, нади и љубави!

Битно је да се никако не губи вера у избављење,  мене је чиста вера одржала у животу и подарила ми бистар ум и крепкост духа онда када су моји тамничари мислили да су ме сломили и понизили и да нећу из затвора изаћи усправно, већ полудео и сломљен.

Ничија није горела до зоре, а истин –мрак је најцрњи пред зору. Сада нам је најцрњи моменат и 15 година од српске голготе 1999.

Као да је јуче било кад смо међу срушеним кућама и путевима, на пепелу и у диму очаја сахрањивали све наше драге „колателарне“ жртве НАТО пира. Као да је време стало, сахране су се наставиле и сваке године све је више Срба под земљом него на земљи: 40.000 људи сваке године оболи од рака, саркома, тумора, лимфома. Сваке године 30.000 младих и способних побегне из Србије да би преживело. Сваке године сахранимо по један читав град од последица НАТО бомби. Сваке године се не роди 30.000 деце јер су млади парови неплодни и озрачени.

Сваке године хиљаде људи полуди-постају наркомани, лопови, криминалци, убице, самоубице!

400.000 деце је гладно и бедно, немају све оброке у једном дану, а понеки ђаци од глади падају у несвест по школама. Народ стрепи од рачуна који сваког месеца стижу уредно и редовно да нам поједу хлеб кога има све мање. Сваког месеца Србин страхује да се не разболи, да не изгубио посао, да му се нешто не поквари у кући. Србин данас страхује и кад се венчава и крсти-јер нема одакле. Србин данас страхује и кад му се стари упокоје, јер ни за то нема.

Па кад све то видимо, зашто цела Србија чами у ланцима Европе и НАТО пакта, зашто пристајемо на самоубиство, зашто пристајемо да цркавамо као псета, зашто уз ћутњу примамо ћушке, увреде и уцене срамне и нечувене?

Србијо, кидај ланце! Време је, све се буди и устаје. Буди се земља, буде се слободни народи Европе против махнитог Брисела.

Уједињење свих Срба против уцена и страних диктата пут је до ослобођења, али ако нема вере и слоге Србија ће нестати растргнута у парчиће: украшће нам у смутњи и уз последњу велику уцену и превару  Косово,  Војводину, Рашку и Крајину. Остаће само себични Београдски пашалук на радост свих непријатеља наших, а и то парченце ће пропасти и иструлети кад се од својих руку и ногу одсече!

Србијо, кидај ланце с вером у Бога и отаџбину! Устајте један по један и удружујте се, пружите руке једни другима у име спасења.

Заборавите на ситне чарке и размирице које непријатељ ствара. Отворите очи и уши да добро разазнате светлост од мрака, да угледате где је сунце слободе.

Окрени лице Србине према Истоку где се рађа нови и праведни свет, ето како се полако дижу праведници, устала је Русија, а за њом и Грчка.

Кидај ланце Србијо, ујединимо се у вери, нади и љубави и све ће вериге чудесно пасти.

Весници слободе су већ ту око нас и миришу слатким мирисом слободе: већ могу да видим спасење, већ могу да замислим како ће све бити благословено и плодно, напредно и живо у ослобођеној Србији. Већ могу да видим како ће се сав мрак претворити у дивно, топло сунце кад будемо слободни и када Србију буду водили само и једино они који је воле и који су данас спремни да се за њу боре, а не да срамно узмичу пред страном чизмом и слине у кукавичлуку и цвиле кад добију удрац по издајничкој њушци.

Кидај ланце Србијо, па ти и не знаш како је спасење близу, али ја знам какав је очај и каква је горчина и каква је слабост у човеку док не реши да каже „НЕ“, да устане и да покаже зубе! Ја ћу вам рећи да је то само један дан, један трен , једна одлука, једна воља, једна заклетва коју преломиш у себи и тада се сви зидови руше, сви окови спадају сами.

Пронађите у себи ту снагу, пронађите у себи ту клицу живота, тај пламен који тиња и чека тај један дан и један трен чудесног ослобођења.

Не спавај Србијо, не дремај у очају и мраку, кидај ланце и устај за своје спасење!

Рађа се та зора слободе, јер је мрак најцрњи и јер је догорело до прстију, а даље не дам, даље не може, јер ако наставимо да попуштамо и да се повлачимо, ништа више ни остати неће!

Ако верујемо, ако устанемо, ако се ујединимо, нема те силе на земљи ни међу демонима да нас заустави, победа ће доћи као муња, као пробој Солунског фронта- падаће душмани као карте од папира, рушиће се зидови као да су од песка куле, кидаћемо ланце као зелене наруквице од маслачка.

Крај је само онда када ми кажемо! Крај је само онда ако пристанемо на пораз и сами себе закопамо у раке!

А мени се живи, а ја хоћу да се борим, ја тражим уједињење свих људи у Србији- без „али“, без „или“, без оправдања, без борбе за функције и фотеље, без оклевања и чекања,  јер је време да се кидају сви ланци и да се подижу барјаци слободе!

Устани Србијо, предуго си спавала, у мраку чекала- сада се пробуди!