Странице

уторак, 27. јануар 2015.

Свети Сава, мученички пут од мишчета до свеца

ДА СЕ УЈЕДИНИ НАРОД ТВОЈ РАДИ СПАСЕЊА
Била је година 1174, када се у Расу, у околини села Дежева родио малени Растко, трећи син великог жупана српског Стефана Немање. Видевши га по први пут и примивши га на руке, тај  дивни и племенити отац обратио му се тепајући:
„ Мишче моје мало!“ и тако то место данас носи назив Мишчићи.
Дуго је и са стрпљењем Велики жупан Немања чекао трећег сина, за ког се Богу заветовао да ако га Бог благодари још једним сином, он и његова жена Ана више неће живети као супружници до краја живота, већ ће се обоје посветити молитвама и Србији. И заиста, Бог је Великом жупану Стефану Немањи подарио трећег сина, Растка, а Стефан Немања постаће Свети Симеун као и његова супруга Ана, касније Света Ана.
Име Растко се даје са жељом да дете порасте и да стално расте, јер је Свети Сава заиста био ситан и нејак, али толико уман и посвећен учењу, да је већ са 17 година добио дедовину, област Захумља да тамо  управља као млади принц.
Ипак, млади Растко који је био од малих ногу окренут цркви, монасима, причама о свецима и њиховим подвизима, побегао је на Свету Гору на Атосу и тамо се замонашио, добивши име Сава. Замонашио се у руском манастиру, јер му је руски монах и помогао да тамо дође.
Велики жупан Стефан Немања је прихватио брзо ту Савину вољу и ускоро отац и син оснивају први српски манастир на Светој Гори – Хиландар.Тамо се Сава замонашио, учио и подвизивао, али са намером не да побегне од мука овоземаљских у осаму манастира, већ да се тамо научи да би помогао свом народу и својој држави.
А у времену великог напада Ватикана на Србију да постане католичка, Свети Сава мири своју посвађану браћу и успева да осамостали српску цркву у ниво архиепископије, а брату Стефану доноси православну круну, те је тако учвстио темеље православља и сачувао Србију од Ватикана. Подсећао је свог брата, Стефана Првовенчаног, да католичка круна на његовој глави неће зауставити Мађаре и њихова освајања, већ православље и снажна Србија.
Тако је млади Растко од малог мишчета израстао у јунака ,али не на бојном  пољу, већ јунака на путу православља-био је наш први архиепископ, просветитељ и учитељ народа, ктитор многим светим храмовима, књижевник и писац.
Толико је докумената о њему, записа, хроника, житија да још нико није успео да све сабере на једном месту и одштампа.
Иако данас родно место Светог Саве и колевка Србије, стари Рас, стоје заборављени, у корову и шибљу, препуштени ловцима на благо да копају и ломе хиљадама година очуване тврђаве, цркве, гробне плоче и гробове ратника који су били преко два метра високи-ја не губим наду.
Бесни и немоћни турски дивљак Синан–паша спалио је мошти Светог Саве због побуне банатских Срба али није уништио љубав Срба за свог светитеља, већ је само распалио вечити пламен љубави према Светом Сави који је Србе одржао на окупу у вековима таме и ропства.
Тако се и ја надам да ћемо сачувати све његове дарове и наслеђа, и да нећемо дати да тамо нека локална власт у Новом Пазару од српских светиња направи сточну пијацу, а да на српским гробовима хиљаду година старим ничу бензинске пумпе и кафане. Неке нове Синан-паше кидишу на сведоке историје и корена наших.
СНФ се бори да Србија што пре угледа сунце слободе и да то сунце обасја наш пут, пут у походе Светом Сави, у стари Рас, код села Дежева, у место Мишчићи. Да се тамо догодине окупимо тако да прекријемо ливаде и брегове, а да колоне Срба буду све до Новога Пазара, да звона звоне, а да стотине хиљада грла запева Химну Светом Сави, и да цела земља буде тамо, сем болесних и немоћних.
И да цела дијаспора гледа сателитски пренос у својим домовима широм света. Да се обнове сви наши храмови у Расу и заштите сви споменици наше прастаре културе, да замиришу кандила и кадионице мирисом тамјана, да засветли Студеница, да се препуни Храм Светог Саве. Само тада ће Србија стати на ноге и оздравити, само тада ће нам бити добро!
Док не будемо слободни да као држава слободно славимо своје свете-очитајте данас молитву Светом Сави и у свом дому запевајте тропаре старе! Подари нам Свети Саво да народ прогледа и да се уједини ради спасења свога! Амин, Боже дај!

 ХИМНА СВЕТОМ САВИ

Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Српске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где наш српски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.
Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;
Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал‘ не спали славе,
Нити спомен Саве.

С неба шаље благослов
Свети отац Сава;
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву српску славу,
Пред престолом Творца!

Здраво Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело Кнез Лазара;
Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу
Светог оца Саву.

Да се српска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,
Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свог рода,
Српскога народа!


Молитва Светом Сави
Светитељу оче наш Саво, моли Бога за нас: да се српски народ обожи, сложи и умножи. Ти који си ангелски живео, апостолски проповедао и мученички се борио и страдао, чуј данас усклике мале српске деце у Отаџбини и по целом свету која ти с љубављу певају:

Свети Caвo Србе воли, За Србе се Богу моли, Српском роду даје крила, Српску децу благосиља.

Па кад чујеш данас овакве усклике љубави деце српске на обе хемисфере, испроси у Христа Бога милост да се сви Србе обоже, сложе и умноже. Теби, духовниче, који си био први уредитељ српске цркве и ујединитељ српскога народа, моле Ти се данас свештеници српски, измучени и напаћени, по разореним храмовима и по спаљеним задужбинама Твојим, по опустошеним селима и опустелим градовима: не остави нас, оче наш духовни, но умоли благог Христа, да нам опрости немар наш и немоћ нашу те нас све обожи, сложи и умножи.

Теби који си благословио и крунисао прве краљеве српске у Жичи и који си на хришћанск о м темељу утврдио краљевину српску. Саво премудри, испроси опроштај и милост роду Твоме, те да се обожи, сложи и умножи.

Теби који си се после многотрудног живота упокојио пре 710 година, моле се безбројне матере српске над свежим гробовима својих синова и кћери: Саво Свети, родитељу наш духовни, моли Христа милостивога, да деца наша, покошена пре времена као неузрело жито, буду тамо где си Ти, у Небесној великој Србији, у рају сладости, где се не зна за болест, муку и смрт, и да се преостатак Срба на земљи обожи, сложи и умножи.

Теби који си био неустрашиви поборник правде Божије и добре воље мећу људима и народима и борац против сваке лажи и насиља, моле се данас српски војници и војеначалници: помози нам, Свети оче Саво, са свом Небесном Србијом, помози да истрајемо до краја на путу који води у живот вечни; коме си нас Ти као Христов ученик научио и помози да се сви Срби обоже, сложе и умноже.

Теби, народољупче, на данашњи Твој дан пева Ти похвале сав српски народ, потиштен, понижен, остављен од људи, неопран од крви своје, јецајући у ранама по болницама и тамницама, на згариштима својих домова, по горама и збеговима, по кулачама и пештерама уздиже Ти молитве: не заборави нас Саво, путеводитељу наш но испроси милост у Свевишњег Бога, да упокоји и прослави милионе новомученика вере Твоје и поштења Твога, браће и деце наше, а нас преостале на земљи да обожи, сложи и умножи.

Теби, Учитељу учитеља наших, Царе царева наших и Наставниче духовника наших, Племићу Христов, племенити Оче Саво, Украсе наш и лепото историје наше, ево и ми сабрани данас у овоме храму посвећеном Теби у овом великом светском граду нејаки и грешни, сиромашни у свему осим у гресима нашим, Теби ево уздижемо срца и молимо Ти се: као достојни и увенчани Светац наш моли са пречистом Богородицом и свим Светим Христа Бога за нас, да се обожимо, сложимо и умножимо. Амин !
 

Нема коментара:

Постави коментар