Из романа "Свети циљеви за које се борим"-Боље је мртав човек, него жив нечовек

Боље је мртав човек, него жив нечовек

   Може, само се такав живот завршава лудилом или самоубиством, трећега нема. Упамти сине уништавање безбожништва је питање будућности српске нације. Истинит је онај који ме је послао  и управо оно што чујем од њега ја говорим теби као што ћеш ти оно што данас чујеш говорити свом народу. Ако останете у мојој речи заиста сте Божији ученици и познаћете Истину и Истина ће ослободити вас и ваш народ.

    Реч је дакле пала, а када реч пође једном, она се више не зауставља него иде даље и успут расте и улази у срца људи.

    Реч треба да наиђе на главу која разуме, на наду која лута, на вољу која се гаси, на осећање које се дели, на срце које жуди, на жељу која гори, на беду која разара. Само тада реч може да уради све што здрав разум може да замисли. А Србија је плодна земља сине мој.

    Безверници су убили у српском народу наду и вољу, убили су осећање поноса, пркоса и слободе. Зато су створили сиромашан народ и пламену жељу за слободом и српским Краљевством.

    А сви у којима гори пламена жеља за слободом и новим српским Краљевством, сви следбеници Истине не смеју мислити да ћеш им донети мир. Ти не долазиш да би донео мир него мач. Јер потребна је храброст да би се прихватила Истина и достигло Краљевство.

    Зли људи не спавају ако не учине зла. Јер једу хлеб безбожнички и пију вино насиља, они ће вас прогонити, хапсити и мучити. Али вам неће моћи ништа, јер синови Краљевства ће имати непомућено око и поглед у вечност.

    Одвратиће им речима свеца који је ходао земљом Србијом, партијарха српског Павла:

    - Боље је и мртав човек, него жив нечовек. Јер човек и мртав није мртав пред Богом живим. Пред њим је мртав само нечовек и док хода и гази по овој земљи.

Из казамата ће се чути херојски узвик српских јунака:

    - Кушај нас тиранине, ако и убијеш наше животе ради отаџбине немој мислити да ћеш мучити нас нашкодити нам!

    - Јер ми ћемо овим страдањем и трпљењем стећи награду врлине и вечни живот своме народу, због кога и страдамо.

    Ви злобници, немате тако јак горући огањ против нас да би нас обесхрабрили. Измишљај тиранине мучења, да бисмо и кроз њих научили да смо браћа претходно мучених српских светаца. Јер ћемо вас кроз мучење уверити да су само синови српског Краљевства ради слободе непобедиви.

    Не плашите се затвора сине, затвор није ништа. Затвор једино ствара жртву. То би сви ваши непријатељи требало да схвате. Не стидите се њиховог затвора, јер патња издиже праведнике.
    Јер ако баците дрво у ватру изгореће и од њега ће настати пепео, али баците грумен злата у ватру и он ће из њега изаћи чистији и сјајнији.

    Будите као грумен злата, јер ви јесте злато српског Краљевства. Нека издајнички затвор не буде срамота, него понос ваш. Поносите се тиме, јер знајте да ће ваша одлучност бити већа.

    А кад се склони прљавштина, ви ћете тада из дубине доспети на сјајну површину. Мудри ће наследити славу, а безбожнике ће однети самота. Јер спомен хероја остаје благословен, а име издајничко труне.

    Али сине немојте никада први потезати свој мач, вратите свој мач на место његово, јер ће сви који се мача хватају од мача и погинути, свршиће тиме што ће Србију залити крвљу, јер крв изазива крв.
    - Шта ако наша реч не наиђе на плодно тло у заблуделим главама и затрованим срцима мога народа? Јер је са крвавим безбожничким злочинима и осветама над најбољим нашим синовима наступила полувековна безљудица. Мали број је људи. Јер тако је величанствено али и опасно бити човек у Србији-, рече младић.

    - Зар пут у Српско Краљевство није величанствен и опасан? Зато су ти потребни људи, синови новог Краљевства. Али ниједан проблеми није истински постављен, ако није постављен неустрашиво и опасно, толико опасно да од њега у грозницу пада и разум човечији и душа и срце.