
Србија је
више него икада до сада у великој опасности. Са једне стране је опкољена НАТО
чланицама, а са друге стране ову земљу воде они који упорно говоре да ЕУ нема
алтернативу и да ће Србија прихватити сваку одлуку у вези са избегличком кризом
која представља велики ризик за српску државу. Каква су ваша сазнања са даљим
развојем избегличке кризе? Шта се то крије од српског народа а што би озбиљно
угрозило садашњу власт?
Ово није „избегличка криза“, ово је сеоба народа. Размере сеобе су
библијске, попут досељавања Германа, који су заувек променили лице Европе. У
таласима „миграната“ су пре свега млади и одрасли мушкарци, војно способни,
који су напустили своје домове, жене, децу и остареле родитеље и
оставили их терористима на милост и немилост. Називајући ствари правим именом,
морамо рећи да су ово војни дезертери, а не избеглице или мигранти. Значи, ми
овде имамо посла са дезертерима, међу
којима су многе безбедоносне службе откриле и велики број терориста. Они су
одлично организовани, имају мапе са маршутом кретања, солидно су одевени, имају
скупе и савремене „паметне телефоне“, организовано подижу новац у српским
банкама и уопште не личе на људе који су изгубили дом и средства финансирања. Они нису утучени
и несрећни, већ напротив, они су срећни што долазе у Европу, обећану земљу пуну младих девојака и живота
без напорног рада на име помоћи коју очекују. Сведоци смо да уколико земље
домаћини не толеришу њихово агресивно и захтевно понашање, они постају насилни
и склони различитим облицима криминала. Тај талас сеобе народа не јењава, већ
се проширује на огроман број земаља Блиског истока, а политика
Европске уније под притиском јавности почиње да се мења. Границе се строго
контролишу, а велики број илегалних миграната се враћа. Обзиром на понашање
Турске, која свим силама усмерава ове дезертере према Европи, број миграната ће
се свакодневно повећавати. Решење се мора тражити у срцу самог проблема, а то
је на територијама одакле ови људи долазе. Међутим, то
није питање којим Србија треба да се бави, јер она нема никакву моћ
да решава узрок проблема, али Србија мора да заузме став који ће предупредити
проблеме и спречити угрожавање наше безбедности и већ срушене економије. Чак и
у случају економске помоћи међународне заједнице за мигранте на нашој
територији, Србија не сме да упадне у ту замку. И сам транзит избеглица кроз
Србију изискује додатно ангажовање људства, а самим тим и финансија у сектору
полиције, Црвеног крста и медицинског особља. Решење је да се дезертери врате
кући и да бране своју земљу од терориста, а да се жене и деца привремено
прихвате. Примарну помоћ и ангажовање требају да пруже земље Европске уније и САД, које
су се и мешале у унутрашња питања тих држава. То значи да пут миграната треба
из Грчке да води преко Бугарске, Румуније и Мађарске у ЕУ, а не
преко Македоније и Србије које нису ни чланице Европске уније, нити су биле
генератор кризе на Блиском истоку. Уместо преузимања одговорности
за последице свог деловања, Европска унија и САД избегавају своје
обавезе и по свему судећи гурају Србију да постане велики „дезертерски“ камп
или чак стална колонија.
Ово је
изборна година за Србију. Кажите нам на који начин неупућенима „отворити очи“ како
би коначно схватили да су сада на власти они којима је из ЕУ стигла честитка за
победу на изборима и то пре затварања бирачких места 2012. године?
Српски народни фронт је и пре почетка овог изборног циркуса указивао на чињеницу да је
Србија под политичком и економском окупацијом Европске уније и сталном војном
претњом НАТО пакта. Слободни и поштени избори са окупираним институцијама су
немогући. Ионако непоштени изборни закони су драстично
мењани од октобра 2000. до данас, тако да они сада погодују
искључиво проевропским странкама, које у ствари делују као агенти од западног
интереса. Финасирање изборних кампања, плаћање и прикупљање потписа за
кандидатуру, медијски наступи, контрола бирачких места, бирачки спискови-све је
то недоступно новим и евроскептичним странкама. И због тога се Србија врти у
круг, а на изборима учествују само странке које пристају на погубни НАТО-европски
пут. Најочигледнији доказ неправедности избора је да више од 70% становника
Србије подржава савез и сарадњу са Русијом, а у Парламенту седе само посланици
који подржавају НАТО интеграције. Ово је парадокс који говори о самом изборном
систему.
Какви су
ваши планови поводом предстојећих избора?
СНФ свим силама ради на уједињавању најширег фронта родољуба, који
би био значајна снага у Парламенту и који би преокренуо политику Србије према
Русији и Евроазијској унији. Такав преокрет захтева најшири фронт родољуба
окупљених око идеје савеза са Русијом и заустављања срљања у Европске
интеграције. Међутим иако би ово био најбољи и најсрећнији пут за Србију, мало
је вероватно да ће се то десити. Већина постојећих родољубивих странака
и покрета у први план стављају своје потребе и личне интересе, без обзира на
могућност тоталног уништења Србије.Нема искрене воље за сарадњом, све се своди на
преговоре и одмеравање снага, поделу непостојећих процената и празне прорачуне.
Обзиром на ту
срамотну разједињеност странака које се представљају као родољубиве,
друго решење које ћемо бити принуђени да заступамо јесте масовни бојкот избора,
уколико ипак не дође до масовног уједињења родољуба на
изборима. Једино масовни бојкот избора би у том случају оспорио легитимитет бриселских снага и показао вољу народа
за тоталним променама и државне политике и изборног система, као и постојеће
политичке олигархије. СНФ се бори и даље за уједињење свих родољуба, јер би
тај савез просто одувао евро-фанатике и остатке жутог режима, али реално, свако
ће покушати да изађе самостално на изборе ради већег удела у власти, а то није
интерес ни народа, ни државе Србије. Због тога би један масовни бојкот избора
на свим нивоима освестио и спустио на земљу све оне који говоре само о власти и
одбијају да се уједине, иако је уједињење сигуран пут за ослобођење Србије. А и
власти би тада схватиле да је „европски пут“ Србије завршен вољом народа. Ипак,
СНФ се још увек упорно нада уједињењу родољуба, ако сви који се тако декларишу
заиста и јесу родољуби, а не самољуби.
Шта по
вашем мишљењу Русија треба да уради како би ојачала своје присуству не само у Србији
већ и у Републици Српкој и Црној Гори?
Русија би морала да буде много продорнија и отворенија са јасним
захтевом да се заустави дискриминација свега руског у Србији, почевши од
културе, преко трговине и слободног политичког деловања Русије у
смислу презентације предности и могућности уласка Србије у Евроазијску унију.
Отварање макар једне руске телевизије омогућило би да српски народ објективно
сагледа и тектонске промене у
међународној политици и реални положај Србије у савременом свету. У том смислу
званична Русија би требала да примени западне моделе деловања, јер се не можете
против бескрупулозног противника борити на фер-плеј. Запад
увек удара испод појаса и ради у мраку, спроводи и политичку и културну
пропаганду, комбинује војну силу и недозвољена средства дипломатије. С друге
стране, Русија има веће и морално и историјско право да отвореније делује
на простору Балкана у виду сарадње са покретима и партијама који заступају
јасан став склапања савеза са Русијом и који у Русији виде симбол слободе и
борбе против окупације од стране НАТО пакта.
Како ви
видите Републику Српску у будућности, као независну државу или западну
покрајину Републике Србије?
Став Српског народног фронта јесте да цео српски народ на Балкану
треба да живи у једној држави. Тај процес уједињења српског народа ће се
одвијати успешно једино уз подршку Русије, прво стицањем независности Републике
Српске, ослобођењем Србије од НАТО и ЕУ диктата, а онда следи референдум о уједињењу Републике Српске
и Србије у једну државу. Србија никада није видела свој народ преко Дрине као
привезак, односно покрајину. А у овом тренутку, пркосна
Република Српска највећи понос читавог српства, они су српска
Спарта.
Шта мислите
о Милораду Додику?
Милорад Додик се показује као изузетно храбар политичар, али такође
и као велики стратег. Запад покушава да га сруши и тиме обезглави народ
Републике Српске и прекине чврсте везе са Русијом. Додик је данас у изузетно
тешкој ситуацији када му је потребна подршка читавог народа.
Чињеница је
да бирачи у Србији не верују више никоме од политичара јер су од 5. октобра до
данас изварани и изманипулисани тако да многи неће ни гласати овог пролећа што
само иде у прилог актуелној власти. Имате ли савет за грађане, коме да дају
глас и како анимирати бирачко тело да у што веће броју изађе на биралишта и
обезбеди преко потребну промену Србији?
Постојећи изборни систем не дозвољава народу да бира своје
представнике. На изборима учествују интересне групе које могу да обезбеде минимално
100. 000 евра само за појављивање на изборима. То је немогуће да уради
неко ко би био заиста представник осиромашеног народа. На тај начин врши се
дискриминација управо оних који су незадовољни, опљачкани и преварени. Народ се
врти у круг и ставља се стално у позицију избора да бира између два зла. Једини
начин да народ изрази своју вољу јесте да више својим гласом не охрабрује једне
те исте политичаре и да не изабере никог
на овим изборима, већ да бојкотом избора свој глас да себи. Или да
се сви који се декларишу као родољуби и докажу да су родољуби уједињењем у
једну листу која би срушила ЕУ-НАТО партије. Ако не дође до тог уједињења,
бојкот избора ће бити потпуно оправдан и потребан.
Који је ваш
циљ када је реч о политичкој сцени Србије?
Ми нисмо политичка партија, ми смо револуција. СНФ се залаже за
културну, моралну и друштвену револуцију у Србији. То
значи да себе видимо у будућности као снагу која уједињава и ствара народну и
праведну државу, а не као још један политички клан који се бори за посланичка
места и привилегије у постојећем анти-српском
систему. Постојећа политичка сцена Србије је само сцена,лоше позориште са све
горим глумцима и представама које се репризирају. Нама требају државници и
борци и велика смена постојећих политичких кланова.Треба нам свежа, млада и
искрена крв у политици, треба нам нови и коначно прави пут. СНФ се бори да
политичка сцена пуна лоших глумаца нестане заувек.СНФ се бори да Парламент ( у
преводу „причаоница“) постане озбиљна Народна Скупштина, у којој ниједна
странка неће бити анти-српска и у којој ће седети заступници народа целе
Србије, а не само посланици из Београда. Интереси Србије морају бити једини
правац деловања свих партија, а савез са Русијом је наш спас. Политичка сцена у
Србији мора да доживи дератизацију, дезинсекцију, дезинфекцију и потом
уједињење. Ово опште расуло и издаја националних интереса су врхунац растакања
Србије као државе и тихог геноцида народа. То мора да престане одмах. Србија
мора да се подигне и построји у један фронт, као наша војска на Солунском
фронту, после албанске голготе. Ако сада не смогнемо снаге за ту нову победу,
бојим се да ће Срби у новим сеобама поново нестати по белом свету, а од целе
државе ће остати Београдски пашалук на
челу неког минијатурног Србистана, без Војводине, без Рашке, без Прешева, без
Тимочке Крајине. Кад ово говоримо, уопште не претерујемо, јер још већа опасност
вреба да за 5 година убије Србију- а то је бела куга. Ако наставимо „европским
путем“ не знам да ли ће бити Срба на крају тог путовања у бесконачност нових
уцена и сиромаштва.
Имате ли
контакте набило ком нивоу са странкама, политичарима или организацијама из
Русије?
У циљу остваривања ослобођења Србије од НАТО окупације и склапања
политичког, економског и војног савеза са Русијом, СНФ је потпуно отворен за све формалне и
неформалне институције Руске Федерације. О тренутној сарадњи и контактима није
мудро говорити јавно, обзиром на рад западних агентура у Србији.
Треба ли
Србима Руска ТВ на српском језику?
СНФ је још пре годину дана покренуо иницијативу за подршку отварању
руске телевизије на српском језику, као једине слободне
телевизије на овим просторима. Ми смо заузели јединствен став да не сарађујемо
са западним окупационим медијима и до сада смо одбили више интервјуа и изјава
њиховим новинарима. За нас је питање отварања руске
телевизије подједнако важно као
и пробој Солунског фронта, после ког је кренуло ослобађање Србије.
Да ли сте
заговорник отварања руских војних база у Србији, Републици Српској и Црној
Гори? Је ли то изводљиво у некој блиској будућности?
Као официр потпуно сам свестан опасности које извиру из НАТО
окружења и терористичких претњи са Косова и вехабија
из Федерације БиХ. Такође, потенцијално конфликтна подручја су Прешево и
Бујановац, као и делови Рашке, а нове територијалне претензије јављају се и у
Војводини. У тренутној позицији Србија нема економску могућност, а ни политичку
самосталност да обнови своју војску, тј. одбрамбену моћ ни у
људству, ни у наоружању.У тој ситуацији, а сагледавајући и тренутне
геополитичке и геостратешке догађаје у
свету, за Србију би било најпаметније да своју државу и народ заштити успостављањем
неколико руских база. Било би довољно поставити руске базе у Суботици, Нишу
и у гарнизону ЈУГ. Чак
и када би Руска Федерација Србији поклонила модерно оружје,
ми не бисмо имали људски потенцијал за одбрану. Једини спас за српски народ на
овим просторима, а не могућност избора, јесте постављање руских војних база прво у
Србији, а потом у Црној Гори и Републици Српској.
Шта
мислите, да ли Русија може доћи на Космет ако је држава Србија позове у борбу
против радикалног ислама који се на југу земље и те како умножио те да на тај
начин поврати суверенитет над Косовом и Метохијом?
Терористичка творевина „Косова Репубљик“ је ентитет
Сједињених Америчких Држава, тако да ће рушење базе Бондстил бити прекретница у
победи над НАТО окупационим снагама. Русија ће се одазвати позиву слободне
Србије у борби против терориста на Косову и Метохији, јер ће то уједно бити и
рушење НАТО пакта и повратак међународног права у свету. Србија ће само уз
подршку Руске Федерације повратити Космет, а након повратка српске војске,
полиције и народа вратићемо и све надлежности над својом територијом. Прво морамо
поништити Берлински договор, Брисел 1, Брисел 2, и ревидирати Кумановски
споразум који је потписан под претњом бомбардовања цивилних циљева у Србији.
Резолуција УН 1244 такође мора бити ревидирана, јер је донета у посебним и
неправедним околностима. Уз помоћ Русије, након повратка Косова, Србија ће НАТО
агресорима наплатити дуг за илегално бомбардовање земље, или ћемо тај дуг
продати Русији да наплати у наше име. Пљачка Косова и српске имовине од 1999.
до данас биће наплаћена како албанским узурпаторима, тако и земљама ЕУ и НАТО
које су противправно отуђили и користили српску имовину и природна богатства.
Имате ли у
плану неке конкретне акције овог пролећа?
Веома је тешко предвидети развој политичке ситуације у Србији.
Једно је само сигурно, овим изборима се ништа не решава и борба за слободу
Србије од западне окупације тек предстоји. Активности ће бити условљене поступањем Европске уније по питању
миграната, новим мерама ММФ-а, даљим сиромашењем и притисцима над
становништвом, дешавањима у окружењу, као и правцима глобалног
сукоба између Руске Федерације и НАТО пакта на челу са Америком. Пролеће
вероватно неће донети ништа значајно, тек након формирања новог-старог
Парламента на јесен и отрежњења народа да се на изборима ништа није променило,
доћи ће до првих озбиљних деловања народне опозиције.
Шта бисте
поручили читаоцима руско-српске агенције „Газета“?
Читаоцима „Газете“ бих поручио да наставе са читањем оваквих слободних
медија и да позову што више својих пријатеља да не прате окупационе медије. Они креирањем
антируског и дефетистичког окружења у Србији желе да спроведу окупацију Србије
до краја и уведу је у НАТО. Пружите отпор окупацији и мислите својом главом.
Велимир Ремић
Главни и одговорни уредник агенције „Газета“
Нема коментара:
Постави коментар