![]() |
Роб који се побунио, већ престаје да буде роб! |
Млади у Србији до тада ће постати средовечни, незапослени и разочарани људи, болесни сиромаси или јефтини робови домаћих и страних капиталиста, неспособни да роде децу, али и без могућности да децу отхране. Остали, већ остарели и ислужени ће уз пуно среће завршити на неком новом гробљу, ако буду могли да исплате трошкове вечитог боравишта.
У старом Риму, у фази распада труле и болесне империје, владари су сиротињи приређивали бесплатне и крваве борбе у арени, а јео се суви хлеб. Хлеба и игара сада има и у Србији. Уместо арене и гладијатора, ми данас имамо циркус.
Политичари нису државници, већ осредњи глумци и лоши ђаци, а никакви људи. Предузећа воде политички комесари и пљачкају их све док не уђу у стечај, а раднике не отерају на улицу. Министри су специјалисти за избор туристичких дестинација на које путују о трошку државе и без икаквих резултата и користи за Србију.
Приватна предузећа воде само политички подобни финансијери странака и партија. Остали су само слуге и робови, послушници на буџету или радници на црно. Судбина човека рођеног у Србији постаје унапред одређена сталежом његове породице. Ко се роди у сељачкој или радничкој породици унапред је осуђен да расте у беди, ради и живи у беди, да изроди нову сиротињу и умре у беди. Шансе да се неко школује и постигне нешто у животу а да није рођен у богатој породици су скоро немогуће у Србији. Полако се враћамо на сталеже и касте, идемо у средњи век.
И политика и државна управа иду уназад. Уместо наследних владара који могу бити и ментално ретардирани, али наслеђују трон, ми данас имамо наследне странке и једне исте људе који су доживотно у власти, са овом или оном странком, свеједно! Политичари у Србији данас понашају се као римски императори, као диктатори и цезари: неприкосновени, несменљиви, недодирљиви за законе и казне, свемоћни и бахати сурови власници судбина милиона нас смртника.
Они мењају законе по својој вољи и у своју корист, плене нам кућу и децу ако останемо без посла због њих, они на силу уводе сумњиве вакцине, они кроје нови школски систем на сваких пар година, они ведре и облаче, код њих је и нож и колач. Кадија те тужи, кадија ти суди. Држава се окренула против својих грађана, држава је постала себична и бесна крмача која прождире своје прасиће, уместо да их храни и подигне.
Зато држава прибегава старој тактици- хлеба и игара народу. Стално се потенцирају небитне теме, праве се скандали, скреће се пажња народу са животних питања, али зато се форсирају тоталне глупости и плиткоумне забавне теме. Држава користи медије да манипулише народом, да обликује јавно мњење и да диктира шта ћемо да мислимо, шта ћемо да сањамо и желимо.
Сви у Србији живе у арени, али уместо гладијатора ми гледамо политичке глумце и њихове представе дан и ноћ. Са ТВ екрана ми слушамо и обожавамо неке савремене циркузане, трубадуре и кловнове. Они више нису забављачи, већ су идоли целе нације, посебно младих људи.
Силиконске „лепотице“ намазане са три слоја шминке, које не знају ни падеже и немају ни основно образовање, сада диктирају младим девојкама своје „моралне“ принципе, начин облачења, шминкања, шишања и новоговор који замењује матерњи језик. Испразни ликови, лажни интелектуалци и извикани „експерти“ редовно нам отупљују мозак, трују нас дезинформацијама и тривијалностима, а живот нам протиче у беди и трпљењу, на истој свакодневној маршути кућа-пос`о- пос`о-кућа!
Свако је сатеран у своја четири зида, хипнотисан испред телевизора. Просечан Србин не живи свој живот, он живот гледа на телевизији. Србин ћути, трпи и стеже каиш, одриче се свих жеља и снова, а они који нам соле памет са телевизије живе лагодно и раскошно и никако не кусају горке лекове које нама преписују за „опоравак“.
Погледајте само одела полтичара од по пар хиљада евра, сатове од по 20.000 евра, ципеле од по пар стотина евра. Упитајте комшије тих бесних политичара где студирају деца политичара: по белом свету, на приватним и скупим универзитетима. Ако коза лаже, рог не лаже!
Пустимо приче о штедњи кад они који се куну у штедњу живе као императори. Пустимо приче о напорном и ропском раду, када политичари не раде ни један сат ефективно. Главно је да дођу на посао и да се сликају, да дају изјаву, да слажу и обећавају. Реално, радно време се користи за личне пословне комбинације, за сплетке и намештачине, да се бахати политички моћници чују са својом размаженом децом и љубавницама. Ако политичари нису у канцеларији и не мувају и не праве комбинације, онда су на путовањима по белом свету, о трошку нас бедника.
И као у имеријалном, трулом Риму, сем императора и његових слугу- кловнова, кувара, дворске свите, војске, полиције и богаташа који шпекулишу уз њихов амин- нико други не живи живот, већ бедује и страда до смрти.
Хлеба и игара никад доста у историји човечанства. Истина, све су империје падале пре или касније, али уз ужасну цену по обичне људе. Промене диктатора и режима коштале су реке крви, губитак ближњих и несрећу многих генерација које су својом жртвом избориле слободу.
Саверемено доба је гангрена и последња фаза трулог капитализма, глобализма и савремене диктатуре светских сила и моћника. То више није један император у палати коју треба освојити и ослободити народ.
Светске силе и мрачни господари из сенке бирају читаве нове режиме у малим државама које прво разоре, униште, уведу у кризе и дугове, па их онда колонизују и окупирају уз локалне корумпиране политичаре, издајнике своје државе и народа.
Рецепт је стар колико и људска цивилизација: завади па владај!
Увек су нас учили да ћутимо и трпимо, јер има и горе! Стари нам говоре да не тражимо хлеб преко погаче, али ми данас немамо ни хлеба, а камоли погаче.
Не тражимо ништа сем пристојног живота и да живимо слободно у својој држави, у Србији коју волимо и не желимо да је напустимо да би кулучили негде по свету као перачи тањира, ђубретари и трећекласни „грађани“ западних држава.
Нећемо бајат хлеб и политичке „игре без граница“!
Сваки човек се рађа слободан и једнак са свим другим људима.
Нико нема право да кроји наш живот по свом ћефу и у своју корист, а на нашу штету.
Доста је императора, наследних политичких династија и спрдње политичара са здравим разумом нормалних људи.
Државна политика Србије још од распада Душановог царства је политика клањања Западу и арена смрти за српски народ.
Доста је било хлеба и игара.
Србија може много боље.
Србија може много брже.
Али Србија не може ништа као јефтина проститутка и слушкиња трулог Запада.
Србија може напред у слободу и у будућност само руку под руку са сестром Русијом.
Србија би била поштована, вољена и заштићена, слободна да живи и ради по својој вољи, везана за сестру Русију само искреном љубављу и вечитим савезом заједничке православне крви и заветом слободе наше заједничке словенске душе.
Доста је било хлеба и игара- хоћемо да живимо свој живот пуним плућима.
Не желимо да више гледамо како други живе, а ми животаримо.
Ниједан роб није живео као човек, нити је био срећан. Само онај који се побунио и борио успео је да своју несрећу претвори у срећу.
Притисак и претње Србији су огромни.
То није разлог да се клечи и трпи насиље Запада довека!
Срећа прати храбре.
Сила Бога не моли, али Бог силу не воли.
Ако се Срби уједине и подигну барјак слободе, помоћи ће и Бог и срећа јуначка.
Не дајмо да нас хране сувим хлебом и замајавају нас глупостима.
Побуна голоруких и бедних робова у Риму, срушила је темеље Римске империје.
Вера и упорност хришћана дотукли су најмоћније царство свих времена, јер је лежало на неправди и крви освојених и поробљених народа и држава.
Историја се понавља, а да ли ће Срби поновити херојство својих предака и поново се ослободити чизме Запада, живи били па видели.
Од нас све зависи.
Роб који се побунио, већ престаје да буде роб.
Нема коментара:
Постави коментар