 |
| Индијански резерват у Јужној Дакоти у Америци |
Почело је и отворено истребљивање у старом маниру америчких каубоја и западног олоша, који су истребили 100 милиона Индијанаца да би створили данашње Сједињене Америчке Државе, као седиште и епицентар свог зла од како је настала. Ту је и седиште НАТО алијансе која бомбардује и осваја сваку земљу, која је од некаквог интереса за САД или Европску Унију: да ли је то нафта, територија или „превентивни“ рат, није битно. Кога НАТО узме на нишан, може или да се помоли Богу и буде заклан као хришћани у старом Риму или да склопи савез са Русијом.
Ове недеље, почело је отворено истребљивање српских патриота и бораца против НАТО пакта. 17.априла на прагу своје куће у Црној Гори, мучки је убијен Саша Марковић, истакнути геополитичар, публициста, магистар дипломатије и безбедности и најхрабрији борац против НАТО пакта и глобализације на овим просторима. Знао је све што нам се спрема, говорио је о томе отворено и без страха- и био мучки убијен! Полиција трага! И никада неће наћи убице, јер је Црна Гора чланица НАТО пакта, тј. бедна колонија петог реда, на дну скале држава ропских чланица НАТО.
Студирао је на мом факултету, дипломатију и безбедност. Желео сам да га видим уживо и да купим његову књигу, али мислио сам има времена, следећи пут. И ето, сада Саше више нема. Пропуштене животне прилике се никада не указују поново.
А Србија је следећа за одстрел. Код нас одавно ван било какве правне норме вршља ФБИ. Код нас у Министарству одбране седи штаб НАТО пакта. Наш министар одбране, министар спољних послова и начелник Генералштаба, супротно својим законским оквирима хвале НАТО и лобирају за НАТО.
Ту је била и комеморација у Јасенвцу, жртвама усташког терора и зверског геноцида Срба у Хрватској. Још један подсетник на методе западних, „цивилизованих“ народа и Католичке цркве! Још увек ниједан хрватски државник да се јавно извини ни за Јасеновац, ни за „Олују“. Та се стратишта Срба и српске деце славе у Хрватској. А ми им нудимо опроштај, који нико није ни затражио. Ми им опраштамо 12.000 српске деце, беба и малишана који су мрцварени, черечени, мучени, тровани и убијани без милости. 500.000 људи, и жена и стараца, клани су, бајонетима бодени, ломљене су лобање и кости, вађене су очи и зуби живим људима. А ми дајемо опроштај који Хрвати не траже! А „Олуја“ и све јаме и рупе по Хрватској, а покатоличавање и паљење живих људи заједно са нашим православним црквама? А пљачка српских цркава, књига и моштију наших светаца по Хрватској? Земљо отвори се, небо проломи се да се чује крик свих жртава наших и да се чује њихов бол и патња, па да видим ко ће да опрашта оно што се не може никада опростити!
И који је онда проблем са преосталом Србијом? Па, још увек нас има превише!
Није било довољно турског зулума када је по сто или двеста хиљада Срба у збеговима одлазило сваког дана пут Мађарске, Русије, у Бугарску или Румунију! Није било довољно потурчавања Срба, отимања мушке деце, ропства по Истанбулу и широм Турске. Није било довољно колаца и черечења, силовања и паљења за пет векова Османлија! Није било довољно српске крви у Балканским ослободилачким ратовима! Није било доста милиона убијених Срба у Првом светском рату. Није било доста злочина муџахедина и усташа заједно са Шиптарима и нацистиома Хитлерове Немачке. Није било доста смрти и бомбардовања и Немаца и „савезника“ 1941 и 1944.
Није било доста комунистичких чистки, Голог отока и казамата, ни прогона Срба за време крволока Тита. Није било доста ни истребљења Срба у целој бившој „Југи“ злокобне 1991. Није било доста српске крви ни након отимања Косова и мучког напада НАТО пакта на ову шаку јада која се шћућурила у ономе што је остало од Душанове Србије!
Данас је на реду и тај патрљак од Србије, који и даље смета НАТО пакту. Парола Британаца приликом освајања Шкотске била је да је једини проблем са Шкотском што тамо има превише Шкота! А америчка парола приликом освајања Северне Америке је била да је само мртав Индијанац добар Индијанац.
Е, па тако ми Срби данас имамо све на менију. Американци, Британци и Немци, поново Турци, Шиптари, балије, вехабије и муџахедини на вратима Србије. А Србија нит се Богу моли, нити склапа савез са Русијом. Србија као махнита лудача хрли у крило НАТО пакта, иако је то злочиначко незаконито удружење од Србије направило резерват. Јадни Индијанци, ни после 100 милиона убијених ни у резерватима нису остављени на миру, нити данас могу да раде и живе. Сатерани су у резервате и данас у 21.веку, да полако одумиру један по један. Тако и ми чекамо исту судбину.
То је тактика „америчке анаконде“, план САД стар 50 година за покоравање Европе и Балкана како би окружили Русију. На том путу нашла се и православна, пркосна и праведна Србија. Преживели смо санкције, грађански рат, бомбардовање, зрачење уранијумом, а сада је ту и последња фаза. Издајничке вазалне власти, лажна опозиција и снаге бившег режима имају задатак да Србију и без Срба, ко што рече Чеда или на силу, ко што тражи Вук Драшковић, уведу у НАТО, а после да народ вади очи са тим пљачкашима и убицама.
Због тога се Србија све брже задужује код ММФ и Светске банке, због тога НАТО званичници сваког дана долазе у Србију. Због тога се Србији натурају што бржи уступци Шиптарима и УЧК. Због тога се уништава свако српско предузеће и пољопривреда. Због тога се млади терају одавде. Због тога се само Србији и још неколико земаља из региона намећу сумњиве и неиспитане „обавезне“ вакцине.
Са свих страна, перфидно и добро камуфлирано, НАТО снаге нападају Србију- преко медија, разних НВО, преко уцена ЕУ, преко зајмова ММФ, преко уништења српске историје, културе, језика и живе силе.
У парку испред моје зграде побројао сам 36 кучића свих егзотичниох раса, а само три бебе! На игралишту 4 дечака, као играју фудбал, а туку се, псују и нападају једни друге као крвници. На клупама увече нема младих парова, само пијане групе младића, многи и надрогирани: урличу, ломе клупе и пале ватру у кантама за ђубре. Одваљени од алкохола или дроге неки леже по асфалту са преврнутим очима и вичу, урличу и псују. Псују своју судбину, живот у Србији, своју беду и узалудност, своју безизлазну сиротињу. НАТО им је упропастио детињство, уништио младост, украо будућност- али они не знају где да бију, већ се требе међусобно и уништавају своје животе и своје здравље! Девојке их не интересују, оне прошетају око седам увече са пудлама или на ролерима и беже у куће пре него што падне мрак.Ако дечко нема кеш, колица и свој станчић, па шта ће им такав да са сиротаном множе беду! Када и угледам неки млади пар да шета бебу, то као да нису срећни млади људи. Забринути, намрштени, у грчу, они шетају само зато што беба мора напоље, а та беба им је велика брига данас. Они не могу ни да уживају у родитељству, нити да се радују првој речи свог детета, нити да славе рођендане- јер је све постало прескупо! Сви су у дуговима и кредитима, сви ропћу и стежу каиш, али још увек ћуте. Остао је још само бесплатан ваздух у Србији и оронула, танка нада да ће икада бити боље.
Куда си то пошла разједињена и посвађана Србијо? Зашто упорно одбијаш да видиш лице непријатеља, који се наткрилио над наше куће и заклања нам небо и сунце слободе? Зар је тако тешко бити човек, уместо понижени роб? Зашто нам је храброст негде на дну душе, док се предајемо и продајемо НАТО крвницима. Опраштамо стопу по стопу наше очевине и дедовине, док узмичемо према зиду за одстрел, корак по корак уназад? И докле тако?
Србија нити се Богу моли, нити склапа савез са Русијом, него шурује са својим крвницима и Сотону слави у сваком дому: „Парови“ „Фарме“ и „Велики брат“ владају нашим духовним животом. Србија се не моли Богу за спас, Србија се не каје за своје грехе, Србија тоне све дубље у блато.
Али зато се Србија ових дана моли Ватикану и наш патријарх „благосиља“ српске вође да иду Папи на ноге. За такав чин деспот Ђурађ Бранковић је тадашњем патријарху поручио да и не помишља да оде у Ватикан, ако хоће да задржи главу на рамену. Руски патријарх тог времена је отишао у Ватикан и потписао унијаћење. Он је био погубљен када се вратио у Русију, а васељенски патријарх је због гнева народа морао да денунцира са тог положаја. Али нико да прозове Папу за злочине католичких свештеника у Јасеновцу и широм Хрватске, да се поклони сенима жртава и да затражи опрост од нас.
Да ли је данашња Србија вазалнија и беднија од те деспотовине, која се и даље супротстављала Османском царству, а оно је тада било и јаче од НАТО пакта данас. Да ли ће Србија изабрати да се удави у смраду и блату своје издаје или ће пружити руку Русији? Јер деспотовина тада није могла да рачуна на помоћ Русије, као што би данас Русија помогла свим средствима Србију.
До сада је „анаконда“ лукаво стезала круг око нас, обећавала и мамила својим сиктавим, палацавим језиком. Од пре неколико дана, „анаконда“ је почела да дави- сурово и брзо, под плаштом ноћи и у самртном муку у коме нико не сме ни да пита- куд нестаде Саша Марковић.
Знамо кога је Саша разоткрио, знамо коме је сметао. А много је нас Срба у Србији који живи још увек сметамо НАТО зликовцима.
А боље је да ми на њих навалимо, него да их мирно чекамо у својим домовима. Јер ето замало да сачекамо„Змију“ Тачија усред Београда.
Србија мора да устане, да проговори, да се буни, да се бори- као Грци који су се ујединили и отргли из канџи злотвора!
Западу је само мртав Србин добар Србин, а Хаг је то добро показао, па онда Срби немају ни много избора, а ни још много времена.
Анаконда стеже.
Змија наваљује.
Ђурђев данак се ближи.
Буди се земља, буди се живот.
Србин још увек спава.
Шта ли још чекамо?
Нема коментара:
Постави коментар