ДВЕРИ НА ОПАСНОЈ СТРАНПУТИЦИ!

Ђилас водио кампању ДВЕРИ?!

Протест у организацији покрета Двери очекивано је прошао као пуцањ у празно. Многи у круговима родољуба изражавају сумњу да овај дебакл није случајан, већ планиран приказ невољности народа за побуну, што баш иде на руку Вучићу и његовој камарили на власти.

Сигурно је једно-да је народ преопознао сујетну и примарну жељу Двери да се домогну дела власти по сваку цену,  па зато за вођама које мењају политичке принципе као гаће нико неће да корача на протестима.

Чак ни Санда није подржала своје златне момке- знајући да ни сви заједно не могу да покрену више од пар стотина својих партијских, канцеларијских револуционара.

Превише је сујете и превише личне самоуверености у месијанску улогу на врху Двери-нестрпљење за доласком на власт избија испод јагњеће коже „пожртвованих патриота“, као вучје чељусти.

Покрет Двери мења своје политичке принципе како ветар дува и то је оно што одбија народ. Превртљиве патриоте тешко могу да очекују да народ прихвати њихов позив за „буђење“. Народ је веома будан и зато се не пеца на овај мамац-протест против „Блерове“ владе.

Покрет Двери се тој истој „Блеровој“ влади и Вучићу бесрамно нудио, као посрнула девојучура која се хоће удати по сваку цену и то јавно и отворено пред изборе у фебруару 2012.

Знајући да му нису потребни, Вучић их није удостојио ни одговором, да би на следећим изборима Двери постале љути критичари новог СНС режима.

Многи свесни родољуби Двери називају зверима?!

На почетку свог рада Двери су биле Двери српске и радиле су под окриљем Српске православне цркве, обилато користећи заштиту и наклоност коју тај положај носи. Онда су се Двери, али више не Српске, изгледа приклониле Драгану Ђиласу, па су потом нудиле да нас баш Двери уведу у Европску Унију и кренуле да критикују СПЦ.

Потом поново мењају плочу и нападају Европску Унију, НАТО пакт, а нагињу ка  Русији. У једном тренутку подржавају и Шешеља ,а затим се удружују са ДСС!

У своје редове Двери примају само послушне и климоглаве квази-интелектуалце и псеудо-патриоте. Сви остали, привучени њиховом лажном реториком, брзо су се опекли и побегли главом без обзира, јер иако у Дверима влада наводно „старешинство“-само се двојац Глишић-Обрадовић пита за све. Они имају право „златног“ гласа и траже само сопствене идоло-поклонике, а не сараднике и саборце.

Највећу сенку сумње у честитост намера Двери баца савез са  Сандом и преосталим реформисаним ДСС-ом, који се изгледа скупио у патрљак последицом силних кувања и прања своје политике.

Након изјава Санде да Хрватима одобрава легитимност „Олује“, да она није за Русију већ за „суверенитет“ Србије,  тешко је веровати да ова салонска мудрашица има чисте намере, па тако ни њени  дечаци из Двери. Политика коју они заједно воде јесте политика бамбусове трске- повијај се како ветар дува, а за народ уста пуна патриотске демагогије.

Последњих дана Двери као да воде тајну кампању за Вучића и у корист власти-окомили су се на Вељу Илића и стално агресивно нападају Тому Николића, а Вучића критикују само рутински и на општим местима.

Најбољи показатељ да су Двери на опасној странпутици, ако већ и нису на погрешном путу, јесте управо њихова несолидарност и несаборност-супротно од свега што тврде, показују њихова дела. Двери су арогантне и осионе, недоследне и себичне-ни са ким из праве опозиције не желе да сарађују и мисле да су једини Богом дани да поведу нову опозицију у Србији.

Та себичност, по цену и да Србија пропадне због нејединства и да спас долази само ако Двери воде главну реч- показује зашто су на протест Двери дошли само најужи чланови покрета, њихови блиски пријатељи и шире породице, а народ је остао код куће!

Можда је и тај протест намерно неорганизован и слаб, јер тако одговара Вучићу – да се види како народ неће на протесте и да нема проблем са Блеровом владом. Чувени састанак који су Двери одржале прошле године са Вучићем, наводно око мајских поплава, сада баца сумњу на њихов каснији заокрет у оријентацији према Санди Рашковић и сумњивом кругу људи око ње.

Шта год да је у питању, Двери прете да постану НАТО звери и да се полако утопе у власт по цену издаје свих „патриотских“ и националних циљева. У ту сврху су изгледа преко ноћи од „породице“ постали „странка“.

Уколико неко мисли да ови младићи још увек лутају и да су ови погрешни кораци ипак случајност, треба се подсетити да је и пут до пакла поплочан најбољим намерама, а друго да у политици нема случајности и да у политици нико није наиван.

Ако Двери све ово на штету народа раде случајно и у незнању, онда поново не заслужују да било кога воде- јер наивни и неупућени не смеју да буду на челу народа и да својом неспособношћу воде у даљу пропаст.

Дечаци из Двери не би требали да се играју ватром, јер могу да се озбиљно осмуде. Дечаци из Двери морају да порасту и да постану мушкарци који се не држе за сукњу извиканих имена ДОС-а, већ да буду чврсти и доследни у својој политици, да стисну шаке у одбрани Србије, да стану на једну црту и да више од ње не одступају.

Дечаци из Двери би требали да сагну главу за добро Србије, да спусте нос и да престану да се диве себи у огледалцету- гордост је грех и мана себичних и умишљених људи.

То значи да ако су патриоте, требају да сарађују са другима искрено и трајно, а не да спасавају Србију само под условом своје власти!

Овако како сада Двери мењају таборе, мењају принципе и партнере- по свој прилици ће завршити на странпутици.

Тај бродолом није нешто због чега ћу ноћима остати будан и бринути се за несташне дечаке из Двери- брине ме то што њихово муљање и лутање исцрпљује вољу народа, црпи енергију побуне и слама бунт народа.

Ако се Двери приказују као водећа снага народа, онда народ може само да се разочара и да ућути, јер поредећи постојеће стање и перспективу коју нуде Двери-већина народа остаје код куће да трпи, да не би дошло нешто још црње и горе, још лажљивије и превртљивије од Вучићеве НАТО владе. Јер шта треба очекивати од Двери које су толико превртљиве и бахате, а још нису добиле ни мрвицу власти и моћи?

Ако није тако, нека ме Двери демантују и нека покажу постојаност и искреност, солидарност са свим родољубима и скромност, па ће тако и наћи своје место под небом.

Али не као лажне месије, већ као још само два скромна витеза у великој армији за спас Србије, јер није вођа онај који себе прогласи за вођу, већ кога народ стави на то место по заслузи.