 |
| ЗЛОЧИН КОЈИ НЕ ЗАСТАРЕВА! |
16 је година од како је 24.марта у 19 часова и 55 минута, 1999. године отпочео покољ Србије.
16 је година од како је на моју касарну у Батајници пала бомба у 20 часова и 38 минута, трећи
томахавк по реду испаљен на Србију. Томахавк је пао на место где је стајао мој
радни сто. Мислио сам да ме је тог дана смрт заобишла. Али оно што нас је
задесило у свим овим годинама после тог кобног дана и те проклете 1999. године, само је
наставак агоније и можда горе од смрти.
Јер живети у окупацији, у понижењу, живети у земљи коју воде издајници,
живети у земљи у којој се од рака умире чешће него од тифуса или куге, живети у
земљи лажи, преваре и пропасти-то је горе од смрти. Мислио сам да од те 1999. године
нема ништа горе, али сам се преварио.
Горе од смрти је полако умирати као човек без поноса, без слободе, без
своје отаџбине у држави која се окренула против свог народа. Горе од смрти је
бити мрцварен и уништаван 16 година и све то тако перфидно и смишљено да људи
већ сами себе убијају у очају. НАТО не треба ни да дође са војницима и пушкама,
Срби ће ишчезнути сами- што од беде и глади, што од болести, а остатак који
може побећи ће било где у свет.
И сав овај очај и јад који гледам сваког дана не би био тако мучан, да
успут не морамо да гутамо НАТО сплачине и издајничке приче о помирењу са НАТО
пактом и „пријатељству“ са Европском Унијом и свима који су нас тако крволочно
и без милости убијали и порушили те не тако давне 1999.године.
Не могу и нећу да заборавим. Не могу и нећу да опростим. Само у овом
истом веку опростили смо исувише. Окретали смо образ душманима не два, не три,
већ четири пута и доста је било! Гробови наших прадедова, дедова, очева и браће више неће да ћуте! Они ми не
дају да будем проклет и да будем кукавица, па да газим по њима, а да праштам
крвницима и да љубим њихове крваве руке.
На рукама НАТО злочинаца је крв
наше невине деце. Само то је доста да никада не опростимо, а о геноциду над читавом
Србијом и српским народа да не причам даље, јер киптим од беса и могао бих рећи
многе тешке и отровне речи.
Како да опростим и заборавим макар и једну једину жртву? Сећам се добро
и памтим сваки злочин. НАТО ракете убиле су мог колегу, заставника Радована
Медића. И цела његова јединица дошла је код мене након његове смрти-дечаци
прерано одрасли и сви до једног били су рањени. Један од њих, дете од 19
година, војник из јединице заставника Медића, оглувео је од експлозије ракете,
али је остао да брани Србију.
Причали су ти искасапљени младићи да никада неће заборавити мирис разроване земље, спаљеног људског меса,
дима и крви. Заставника Медића сакупљали су у пластичну кесу, а на његовој
откинутој руци био је венчани прстен. Само за ту руку било је сигурно да је
његова-све остало су били само спаљени комади људског меса.
Мењали смо положај често и пролазили кроз целу Србију. Свуда рушевине, жртве
и крв. Гађали су нас НАТО злочинци и дању и ноћу, требили су нас као да нисмо
људи, нису бирали где ће посејати смрт. 22.000 тона бомби су изручили на наше
главе за само 78 дана.
Никада више нећу заборавити злокобне сирене, уплакану децу и жене по
подрумима, детонације од којих је земља дрхтала, а стакла пуцала на кућама у
којима је народ стрепео у мраку чекајући смрт.
По склоништима и хиљаде прогнаних из Хрватске и Босне, по ко зна који
пут бомбе су дошле на њихове главе! Побегли су од сигурне смрти, побегли су од
каме, усташа и муџахедина, од НАТО бомби које су им срушиле домове, а сада у
Србији поново исто!
16 је година како три хиљаде гробова наших сународника јече у мраку
чекајући правду. Невина деца, њих осамдесет и девет, тек бебе и малишани који
ништа никоме нису скривили, сада би били одрасли момци и девојке, спремали би
матуру и славили у мају, али они су били само „споредна“ штета за НАТО крвнике.
12.000 људи је рањено и осакаћено, а читаве генерације су оболеле,
остале без будућности, заустављене у покрету, заустављене у беди и без шансе да
ће икада имати посао, кућу и породицу.
Са Косова је 1999.године, од
10.јуна па све до Видовдана, према Србији текла колона од 250.000 људи, који и
дан данас чекају да се врате у своје домове, на наше Косово.
Они лутају као изгубљене душе- нису се скрасили у Србији, а не могу ни
да се врате на своја огњишта. Расељени и прогнани са Косова не могу у миру да
посете ни своје гробове и цркве у својим местима, јер су Срби на Косову
слободне мете за побеснеле шиптарске банде УЧК.
500.000 илегалних емиграната, црних врана из Албаније, доселило се на
Косово и заузело српске куће и земљу- све то под будним оком „међународних
мировних снага“. Више од 1.500 Срба је киднаповано и нестало на Косову- зна се
да су многи живи черечени ради продаје органа у чувеној „жутој“ кући.
Оно мало Срба што се одржало сваког дана се бори за голи живот. Као Индијанци
у резерватима, Срби у 21.веку захваљујући НАТО пакту живе у енклавама. Свакога
дана Шиптари запале по коју преосталу српску кућу, секу Србима шуму и краду
храну, краду стоку, пале њиве и сваки српски род и плод.
Да би отерали и то мало најхрабријих Срба, шиптарске банде у сенци НАТО
заштитника чак су хватали Србе, набијали их у бунаре, па преко њих бацали змије
отровнице- поскоке, и тако ужасном смрћу уливали страх у кости Србима који не
желе да оду.
А из Србије стотине хиљада младих и читавих породица отишле су пут света да се више никада не врате. Сваке
године од НАТО бомбардовања по један град је нестајао у колонама емиграната, по
један град је одлазио под земљу, по један град је обољевао од рака, а по један
град се никада није ни родио.
На телевизијама сваког дана се чита како је неко нов умро од „дуге и
тешке“ болести. Толика је присила НАТО окупације да нико не сме ни да каже
право име болести од којих народ масовно умире већ 16 година.
И младо и старо, чак и нерођени у мајчином стомаку обољевају не само од
рака, него и од нових болести које свет још није видео: тумори, саркоми,
лимфоми, леукемије и злоћудна обољења за која у Србији нема ни лека ни лекара!
Од опаких болести људи, жене и деца тако умиру у беди, у оронулим
болницама по којима пузе бубашвабе, леже у нељудским мукама и боловима, на
старим креветима и у исцепаним чаршавима. Болесни у патњама и поједени раком и
туморима месецима чекају на зрачења и лекове, ако икада и стигну на ред.
О томе се ћути, док се љубе
скути НАТО пакту и док се делегације НАТО убица шетају по Београду слободни.
16 је година од како све српске власти кукавне и издајничке, једне за
другима ћуте о злочину НАТО пакта, уместо да сваке годину опомињу и траже да се
злочинци казне.
Све се зна, а само се ћути. Клањамо се све ниже и ниже, пљујемо по себи
и газимо своје невине жртве, а извињавамо се другима за злочине које и нисмо
починили.
16 је година како се бришу сви трагови НАТО злочина. Угашен је споменик
„Вечити пламен“ као помен на наше жртве.
16 је година како су су издајници са власти 2000.године поломили бисту
Милице Ракић да НАТО челницима не смета док газе по Србији.
16 је година од како се српским херојима, војницима и генералима још
увек суди, зато што су бранили свој народ и своју државу. Сви који су рањавани,
касапљени и страдали од удружених снага НАТО пакта, војске Албаније, УЧК и
страног олоша плаћеничког- данас су заборављени, гурнути у запећак, ако већ
нису изручени Хагу.
Херојска војска народа Србије, обични војници и резервисти пружали су
отпор НАТО окупатору који је 600 пута био јачи. НАТО се за своје поразе светио
народу- цивиле су НАТО кукавице прогласили за легитимне мете и ударили по
насељима, болницама, школама и забавиштима.
Гађали су НАТО „Милосрдни анђели“ електро-водове да народ остане у
мраку, гађали су мостове и путеве, возове пуне људи, гађали су у децу и труднице,
у старце и жене по пијацама.
Све отрове и направе смрти су тестирали на Србији- радио-активни
уранијум и касетне бомбе, специјалне отрове и изуме да униште трафо-станице и
да оголе лишће на дрвећу, а отрови су падали на људе. Али Србија је одолевала.
Један мали храбри народ само је бранио своје и понизио 26 удружених
земаља, које су кидисале на наше куће, на нашу децу и на нашу слободу. Уз помоћ
штапа и канапа тукли смо срцем НАТО крвнике, али као и увек оно што је народ
одбранио, политичари су одбацивали и продавали, клечећи пред окупатором зарад
шаке Јудиних сребрњака.
16 година је прошло, али и даље траје офанзива НАТО пакта, сада нас
даве у финим рукавицама и свиленим гајтаном.
Уцењени између Европске Уније и дугова ММФ-у, ми губимо све из дана у дан:
парчају нам земљу и праве нова Косова- Војводина, Рашка, Бујановац, Прешево,
Медвеђа, Тимочка Крајина.
НАТО дипломате вршљају по Србији, праве своје власти, смењују и бирају
своје људе да спроведу њихове паклене планове. Увозимо отровну ГМО храну из
Европске Уније, а уништавамо срског сељака, продајемо своје фирме и богатства у
бесцење црним душманима.
Усвајамо туђе законе на своју штету, уништавамо свој језик, историју и
културу, а гутамо болештине и разврат са Запада, из сумрака посрнуле и неморалне
Европе.
Поврх свега, пратимо ћутећи евро-фанатике помраченог ума који нас са бесном
пеном у устима убеђују да је пут у крило сотоне прави пут за нас!
И не само што нас трују преко НАТО телевизија и НАТО новина, не само
што нас убеђују из свих својих плаћених грла- невладиних и владиних пиона- већ
нам понеки отрцани политичари јавно прете како ће се обрачунати са свима који
неће у Европу и како Србија мора у НАТО.
А баш тај НАТО нас је срушио, сравнио са земљом и утерао у пропаст, а
онда је послао ММФ да нас задужи и уведе у банкрот из кога нема спаса, отерао
нас је у продаје и пленидбе свега што је
српско.
Да би превара прошла глатко и да се Србљи не би досетили, ту је стари
добри штап и шаргарепа из Европске Уније- биће све добро, само да предамо Косово,
само да продамо национална богатсва у бесцење, биће све добро кад се одрекнемо
себе, своје будућности и слободе!
И ето како се 16 година растура и преостала српска војска и у пензију
се терају часни официри, а доводе се послушничка страшила од сламе да НАТО
пакту љубе крваве руке.
16 година се топи наше оружје за одбрану- НАТО нам је у Смедереву отопио
тенкове и пушке, док у исто време
наоружава до зуба УЧК и РОСУ док се
праве нове шиптарске хорде. За то
време кукавна власт у Србији послушно укида редовни војни рок и од војске прави
коктел-клуб, ловачко друштво- држава обучава продате душе које са НАТО пактом,
за новац иду у мисије против невиних народа по свету.
16 је година од правог геноцида над Србијом и Србима, од како су нам
ишчупали Косово из груди, од како су нам отели
постојбину Србије, од како су највеће српске светиње дали дивљацима да
их погане, руше и скрнаве.
16 је година прошло, а нема казне за злочин над злочинима, за убиство
једног народа и државе. Србија ћути, а НАТО испод жита преузима државу у своје
руке.
Србија ћути и крвника Тонија Блера прима у госте, да се шета Београдом
то погано убилачко семе, а у Министартву одбране, наводно слободне и војно
неутралне земље Србије, канцеларија НАТО пакта стоји преко пута министрових
врата.
16 је година прошло, али за мене није прошао ни трен- јер злочин казну
тражи и проклетство још над нашим главама стоји.
Што ћутиш Србијо, где ти је језик и где су ти уста, где ти је храброст
и где ти је срце, где ти је душа, јер 16 година ево газимо преко гробова нових
светаца наших – жртава НАТО пакта, а нови гробови се множе и множе!
Питам се да ли смо толико кукавни и грешни да нас не чујеш, о Боже! Устани
ти на силника, на насилника, на убице и крваве НАТО хорде кад већ у Србији сви
муком проклетим ћуте и по гробовима невиних жртава својом ћутњом газе!
Данас су се вазални политичари прошетали широм Србије да сликају своје
крокодилске сузе над гробовима жртава НАТО убица.
Уста им пуна великих речи, али ја нећу да слушам те срцепарајуће
демагошке рецитације и причице наводно против
НАТО пакта.
Ја само гледам и памтим шта се ради и шта се потписује са НАТО пактом
иза леђа народу и против Русије.
Ја видим само дела или боље рећи злодела политичара који нас заглибљују
све дубље и дубље у живо блато окупације и ропства Европској Унији и НАТО
пакту.
Правдају многи ту политику клањања ђаволу да се тако мора и да је то
„тактика“, а после ћемо окренути ћурак наопако и ударити лакат НАТО пакту.
Дала баба банку да уђе, а после неће вредети да и руку одсече не би ли
изашла из ђавољег НАТО брлога.
Сада се бирају стране, сада се решава на коју ћемо страну. На две
столице се не може седети, нити је икада
могло.
Да су тако радили велики жупан Стефан Немања, цар Душан, цар Лазар,
вожд Карађорђе, војвода Синђелић, војвода Степа, Мишић, Бојовић и сви безбројни
српски јунаци на чијој крви и костима живи данашња Србија- нас данас не би ни
било!
Сви наши славни преци и родољуби нису дизали сукње пред окупаторима
- дизали су су мач и заставу Србије и никоме се нису клањали, а
понајмање крвницима свог народа.
Сва та халабука и НАТО пропаганда да ће нам бити боље ако се крвницима
поклонимо и приклонимо само је ђавоља обмана и замка- опсена за коју се молим
Богу да никада не дочекамо да се оствари.
Како будемо чинили, тако ће нам и бити. Онај који ћути, прећутно
одобрава све што ће га следовати за издају и продају НАТО злочинцима.
Излаз постоји и на дохват је руке. Једини народ који је истински
пријатељ Србије отворио је пут ка слободи- Русија, наша драга сестра, наша
мајка и верна заштитница стоји и чека пружених руку.
Једини народ који нам је род по крви и доказани пријатељ нуди спасење
од НАТО злочиначке алијансе, нуди и помоћ и посао и повољне кредите, шаље нам
храну, лекове и спасиоце без да их молимо и тражимо.
Русија брани наше Косово, а не „српски“ политичари, Русија шаље своју
љубав српском народу на сваком кораку. Русија је једина слала своје људе да
гину за нашу слободу, од Првог српског устанка до данашњих дана.
Русија је та која једина може да стави тачку на све злочине НАТО пакта
и да натера крвнике да плате за сва своја недела у Србији.
Али онај који седи на две столице, не може да устане и да пружи руку
пријатељу, док иза леђа крије пакт са ђаволом и потпис на Бриселском споразуму
и ИПАП уговору са НАТО алијансом.
И као што нас нису обавестили за поскупљење струје, да нас не би
насекирали, тако ће једнога дана само осванути НАТО трупе и тенкови на нашим
улицама, без обавештења да се не секирамо.
Питам се да ли ћеш и тада да ћутиш кукавна Србијо и да тврдиш како ниси
знала и како ниси видела шта ће се десити?
Питам се да ли ће страх и себичњаштво, који су се увукли у српски народ
победити разум? Да ли ће Србија по први пут у својој историји продати веру за
вечеру и тако постати смрадна и срамна творевина, која ће убити себе радије него
да се призове памети. Да ли ће Србија да се коначно уједини, да устане и каже
„НЕ“ велеиздаји и продаји, „НЕ“ уништењу народа и државе?
Да ли ико размишља даље од сутра и да ли ико види шта ће бити ако
дозволимо да нас алави и издајнички
политичари на силу и превару, под уценама и медијском харангом увуку у
НАТО пакт, у Европску Унију и даље задуживање код ММФ-а?
Да ли видите како се признаје Косово, како се отцепљује Војводина, како
се отимају Рашка, Тимочка крајина, Бујановац, Медвеђа и Прешево?
Да ли видите како нема домаћих предузећа и како странци владају, а Срби
раде за робовске плате?
Да ли видите како ће странци поседовати наше бање, изворе, планине и
руднике?
Да ли можете да замислите НАТО Србију у којој ће девојке седети голе у
излогу и нудити тела НАТО војницима?
Да ли можете да замислите како ће народ умирати без пара за лечење као
на Западу?
Да ли можете да замислите како ће школовање бити само за НАТО слуге и
богаташе, док ће деца обичних људи учити само занате?
Да ли можете да замислите окупацију гору од Хитлеровог Рајха?
Ето, то ће бити наша будућност у НАТО пакту и Европској Унији.
16 година је било сасвим довољно да осетимо на својој кожи
„пријатељство“ те Европске Уније и НАТО пакта.
16 година је било довољно да размишљамо, вагамо одлуке и чекамо спас са
неба.
16 година је од како је српска мука порасла до тачке неподношљивог бола
и најгнојила као чир на телу рањене и прогоњене животиње.
16 година смо узалудно трпели
пљачку и превару у име евро-интеграција, гутали сваку лаж у нади за боље сутра,
плаћали туђе рачуне и одрицали се свега.
16 година смо покорно савијали главу и пуштали да нам лопови ломе
кичму, да нас јашу преваранти и профитери, да нам краду живот и будућност.
16 година се сакупља бол у грудима, горчина бедног живота се пење у
грло, а ми гутамо отров и ћутимо. На све
шамаре и ударце у стомак, на сваки ударац НАТО чизме, наш одговор је повлачење,
попуштање- ми тражимо још. Трпимо штап по леђима од Европске Уније и без гласа
примамо нож под грло који спрема ММФ.
Али, за 16 година порасла је једна нова генерација младих изнад чијих
глава су падале НАТО бомбе, а детињство обележила беда и понижење.
Они памте, они се буне- они никуда неће одавде и неће да се клањају злочинцима ни да пузе пред
НАТО крвницима.
Они траже своје место под слободним сунцем Србије и спремни су да боре
за своју будућност.
И зато ће 16 година после 24.марта Србија поново однети победу над
убицама из НАТО пакта.
Узалуд сте плаћали и куповали издајнике свих ових година, узалуд сте
топили наше пушке и тенкове, узалуд сте плели своје злокобне паукове мреже,
узалуд сте укинули војску и распустили наше генерале.
Они које сте покушали да убијете, затрујете и уплашите од 1999.године
до данас, од немоћних беба су стасали у људе- у надљуде, у јунаке, у лудаке, у
борце, у бунџије, у нове хајдуке.
Они којима сте украли детињство и којима сте спремили ропство и беду
нису нимало наивни и знају одакле ветар дува.
Они којима сте наменили окупацију сада су у пуној снази и као млади
вукови окупљају се полако у своје чопоре.
Србија има своју војску у свакој кући где гори кандило и где на зиду
светле иконе наших светитеља.
Србија има своје оружје у грудима храбрих и чистих људи.
Србија неће ући у НАТО, па макар да се цели свет преврне, а и нека се
преврне, јер је време да се ствари мењају из корена.
24.март у ослобођеној Србији биће наш нови Видовдан- обележаваће се
сасвим другачије и искреније, поштујући све наше жртве- делима родољубља, а не
испразним речима НАТО улизица.
24.март никада нећемо опростити, све док злочинци не буду кажњени и не покају
своје грехе.
Мајко Србијо, ми који нећемо да ћутимо- стараћемо се!
Нема коментара:
Постави коментар