Проглас Српског Народног Фронта-Бобан Гајић, НЕ ДАМ ТЕ СРБИЈО!

ПРОГЛАС

СРПСКОГ НАРОДНОГ ФРОНТА

Бобан Гајић

Не дам те Србијо!

 

ПРОГЛАС СЛОБОДЕ

         Не дам те Србијо, моја мајко, сестро и невесто. Не дам те јер сам се ту под твојим златним сунцем родио, први дах живота примио у груди, први глас живота ти си ми дала.

Не дам те отаџбино света, хиљаду пута крвљу и херојством предака одбрањена родна грудо. Не дам те Србијо јер ти си ми прва и последња реч на уснама, ти си мој крик и мој јецај из дубине груди, ти си моја песма и успаванка, ти моја корачница и моја химна. Не дам те Србијо јер ти си ме од детета у човека подигла, одхранила, напојила, ти си ми знање дала и одшколовала да не будем ни роб ни жртва, већ слободан човек који усправно и поносите главе хода. Не дам те Србијо јер само ту сам слободан и свој на своме, само теби ја сам драго чедо, а не бедни слуга.

          Не дам ниједну твоју стопу драга земљо, волим и љубим сваку твоју травку, цвет и родну воћку, у срцу ми је сваки поток, брдо и планина, свако село и градови твоји и у њима сви драги наши људи. Не дам те Србијо јер као светињу у души памтим и чувам све синове и кћери твоје који су положили своје животе у темеље сваког нашег дома. Не дам да те ико вређа и у твоје пречисто лице да душман отров пљује, јер ти си Србијо понос овог света, ти си орден на грудима мојим који вечном славом сија.

Не дам те Србијо, о праведна моја мати, јер твоја  мишица никада мач потезала није да пороби народе друге, никада туђу нејач дирала ниси. Чак ни у гневу освете за све српске бајонетом прободене бебе, ни за мучену децу Јасеновца, ни за родољубе што су у најгорим мукама умирали клани, паљени, на колац набијани, ти си Србијо остала чистога лица пред Богом и људима. Непријатељима си злочине праштала и навек века окретала образ други, у име будућности,  душмане си  привијала на груди, мислећи да ће твоја доброта бескрајна и твоја милост да укроти звери.

Не дам те Србијо јер си сва моја светлост и нада, ти си завет слободе предака мојих и мој једини дом. Ти си мој ваздух и храна, ти си пречиста вода са светог извора који ми душу крепи радошћу и снагом.

Не дам те Србијо, јер ти вековима носиш венац правде, части и слободе пркосећи свакој мрачној сили која ти је мачем и секирама и топовима месо са костију кидала и на тебе нишанила бесомучно бајонетом, пушком и бомбама, бомбама, бомбама!

Не дам те Србијо, јер ја не јецам више у овој каљузи срама, већ бојним покличем из свега гласа устајем из пепела очаја и беде, да ти осветлам образ и да ти вратим место које ти припада-Oј Србијо мајчице, царице, света ратнице, мученице наша и савести наша!

Не дам те Србијо старим душманима што дођоше као вукови у кожама јагњећим да отму оно што силом и ратом нису могли, а сада хоће да ми те украду лукавством и преваром сваком. Не дам те туђинима који  тобоже  тебе помагати хоће, који нас нуде отровним јабукама дужничког ропства и који нам пружају руку, а иза леђа поново српове смрти и бодеже крију.

Не дам те Србијо, не дозвољавам  да те кукавице и слабићи, нерадници и глупаци продају као ислужену марву за клање и да ти алавим зубима откидају  део по део, свађајући овај заблудели народ.

Не дам те Србијо и бранићу те од проклетих Јуда који ће те на крст распети за шаку сребрњака, јер то су демони без душе.

Не дам те Србијо и не дам да нам злотвори ни споља ни унутра говоре шта ћемо јести, пити и мислити, шта ћемо сејати и жети. Не дам да се издајице множе и подижу своје зло семе, а да народ твој Србијо невин страда: озрачен бомбама, отрован и покраден данас човек цркава као најбедније псето. Не дам да нам умиру труднице и бебе, да нам младеж дрогама трују, да нам издајници отимају хлеб и достојанство. Не дам да људи без посла и наде тону у безнађе и очај, дижући и на себе руку у беди, зато јер издајице пирују у изобиљу отетог, опљачканог нашег блага, као хијене на свом сметлишту смрти. Не пристајем да више слушам лажи, јер ме очи од неправде пеку на сваком кораку и сваког дана.

Не дам да нас заглупљују шареним лажама са њихових телевизија, новина, билборда и реклама, јер истина је сурова и ту више шминке нема. Не може се сакрити пропаст и издаја, а гладан ситом дакле не верује, па зато кажем и народу свом поручујем: немојмо опет чекати да нам куће горе и да звона зазвоне у задњем часу, пре него што душман свој наум са издајницима бедним оствари.

Сада је време и сада је час да се сви који спавају пробуде, да отворе очи они који жмуре, да отчепе уши они који неће да чују истину, да стисну песнице они који се плаше, да се покају и оперу образ сви који су крали, варали и Србију у пропаст гурали. Свако мора да се отме од тог пута зла, јер ће стићи казна и проклетство сваког оног који се упрља једући и седећи са издајницима.

          Платиће скупо свако ко настави да руши Србију и горке ће плодове дуго кусати ко се не отргне на време, а време је сада. Свако мора у себи да преломи одлуку да више никада неће радити против Србије и против себе, јер ко ради против Србије ради против себе.

Ћутке и крадом стотине хиљада завереника нека настави да клима главом на лаж и неистину којима нас трују, а усеби дубоко сакријте љубав за Србију и чекајте час када ћемо уједињени устати против неправде и издаје и у једном моћном даху одувати злослутне облаке који нас сада наткриљују гутајући сунце слободе. Време је сада и час је прави да ту одлуку свако донесе.

Јер још само један је корак до понора, до живог песка, до новог ропства и убиства Србије, а то је намера да се Србија гурне у крило НАТО пакта и да нам мајка Русија окрене леђа у овом пресудном часу у коме се свет који знамо ломи и крши и долази ново време.

Још само један корак до черечења Србије на парчиће и ситне комаде, још само један корак до предаје и продаје Космета и Метохије. Још само једам корак до продаје наше земље, воде, шума и руда. Још само једам корак до дужничког ропства из кога повратка нема. Још само један корак и гробља ће прогутати села и градове, а глад и беда биће свима у дому. Још само један корак и у Србији се неће рађати деца. Људи ће ходати као уклете авети- у души мртви, а трошним телом још мало живи.

И који преживе, живеће само док им ринтање за туђине не сломи кости и не исцеди последњу искру снаге, а онда ће умирати без неге и лека, јер за лек  неће имати да плате. Болесни млади мушкарци и младе жене неће моћи да рађају децу, а и они ретки здрави за породицу неће имати новца. Стари ће наши умирати не дочекавши ни пензију ни унуке и молиће Бога да их себи прими, јер неће моћи ни да се прехране, а некмоли да се лече. Деца која се пак неким чудом роде, а да се не роде деформисана и болесна, биће отровном доктрином окретана против Србије, против очева и мајки, биће мозга испрана, дрогирана, извитоперена, без смисла живота, без сећања на нашу прошлост, без поноса и без душе.

Ако пристанемо да НАТО дође, монструми ће нам кројити законе и школе, све док не униште и последње семе отпора и последњу клицу разума, а онда ће поставити своје базе и против Русије окренути ракете. Србију ће напунити нуклеарним отпадом, генетски модификованом храном, хемијском и биолошким смећем. А пре тога ископаће све наше руде и блага, исцрпеће сваки извор воде, од очајника ће куповати и вадити органе. Наше ће кћери бити само месо за њихове војнике, а наше ће синове прогањати, израбљивати и кињити.  Они који им буду од користи живеће у страху и у дуговима док их не сломи болест или лудило, свеједно.  

Само ће шака издајица живети у својим вилама, једући горке и проклете плодове своје издаје, али  живеће помрачени умом и у сталном страху од освете народа и правде Бога.

Сасвим је сигурно да све ово може доћи врло брзо. Увијена у слатке обланде, називана финим речима, општа велеиздаја и издајице ће преваром гурнути Србију у њено последње искушење. Под именом Европске Уније и великих обећања, Србију ће издајице гурнути у НАТО, а Русија ће са пуним правом да нас остави крвнику на милост и немилост, ако поново будемо кукавице и одрекнемо се себе.

После 24.марта 1999. године нико више не сме да каже да није знао шта се иза брега ваља и да се демократија на бомбама не гради.  После 24.марта 2014.  када знамо да нам од злоћудних болести сваке године од НАТО бомбардовања обољева и полако умире по 40.000 људи, да ли ико сумња шта нам је чинити'?

Да ли су нам пријатељи исти они који су нам Србију разорили бомбама и причинили 30 милијарди евра штете, а сада нам нуде зеленашке, лихварске зајмове и камате које се никада не могу отплатити'? Зар су нам партнери за бизнис они који су нам стрељали 100 за једног и који су у оба светска рата опљачкали наше шуме, руде, уметничка дела, злато, опљачкали цркве и музеје и који сада то наше које никада вратили нису, сада нам на том нашем отетом богатству зајмове нуде!

Па иако је поново сила и неправда страшна која куца на наша врата, иако је семе издајничко на челу власти, ја знам само једно- ово је моја Србија, ово је твоја Србија, ово је наша мајка и наша постојбина.

Никакве уцене и никакве претње неће ми утерати страх у кости па да поклекнем срамно и да издам и своју нерођену децу и своје славне претке. Никаква обећања неће ме преварити да Србију издам, предам, продам и да срце своје сам ископам и душману ставим у руке! Мој живот је само живот ако слободан живим и слободно делам на своме. Да полако умирем као слепац и бедник, да ме шутирају и мрцваре туђини и издајници док се окупацијом сладе – е то не дам и трпети јарам нећу. Нек волове и робове, слуге и беднике, НАТО на другом месту тражи.

Ја устајем, кидам ланце, отварам уста и нећу престати да кличем  НЕ ДАМ ТЕ СРБИЈО све док у мени буде живота и снаге.

Не дам те Србијо, ти си мој живот, ти си колевка за моје нерођено чедо, ти си моја светлост и једина нада. Не дам те Србијо јер те свим срцем волим. Не дам те Србијо - никада, никада, никада!

И зато устаните сви незадовољни, устајте сви понижени, опљачкани, устајте сви болесни и очајни, устајте сви тужни, одбачени, усамљени, устајте сви љути, немоћни, безвољни – јер само је један лек за све нас!

Само слобода може да реши све наше јаде и муке, само слобода је кључ од рајских врата, само слобода је спас од болести и беде, само слобода ће да нахрани наша срца и душе, да напуни наше куће сваким добром и срећом, само слобода ће залечити све ране и огрејати ове зидине издаје хладне које нас гуше.

          Само слобода да градимо себи Србију коју волимо, Србију која је наша, Србија у којој ћемо се рађати и живети слободно, здрави, срећни и вољени, поносни, имућни, образовани, задовољни - то је наш заједнички циљ, наш заједнички сан, наш завет.

           Заклетва је једна која мора да се проломи из милиона грла најјачим гласом, ал' као један сви сложно - Не дам те Србијо! - све док издајице и душмани не остану сами на чистини док им наш поклич не утера страх у кости  и у тела тиху језу, понављајмо - Не дам те Србијо! – све док не надјачамо и последње издаје семе.

НЕ ДАМ ТЕ СРБИЈО!