ПОДРЖАВАМО ПОБУНУ ПРОСВЕТНИХ РОБОВА!

За солидарност и јединствени фронт одбране!

Већ више од две деценије просветним радницима разне  власти и режими, састављени од медиокритета лупају ћушке и деле лекције из патриотизма и штедње, док се ти исти обогатише и постадоше водећи богаташи и бизнисмени у Србији.

Најблаже речено, углед и значај просвете у овој држави сведен је на ниво робовласничког друштва, а просветни радници су ту као некада робови- краснописци: имају да ћуте и раде шта владари заповедају!

Нова власт је напредовала и корак даље- просветари се данас дисиплинују корбачем и силом- држава је у улози терминатора који скрушене просветаре сатире у арени и при том их криви да су они запалили Рим и да су криви за све.

Већ 6 месеци води се рат са неразумном државом која слепо слуша самоубилачке налоге ММФ-а, да се ионако бедне плате у просвети додатно скрешу и срозају до границе неподношљивости и угрожености елементарног живота.

На страну то што просветари морају да већ 10 година уназад спроводе како знају и умеју глупости увезене из Европске Уније- као што је „инклузија“ тј. укључење ментално заостале деце у нормалну наставу, уз повећање броја ученика до 35 по одељењу, све по налогу ММФ-а.

Уз промашене уџбенике које пишу партијски „експерти“, а штампају нам Хрвати и Немци, уз сталне новотарије и реформе у наставно-научним програмима, нове пријемне и нове начине оцењивања, просветари се сваке године боре да преживе глупости које свака нова власт уводи.

Додамо ли свему растуће насиље које је захватило све слојеве друштва: од дечице у забавишту, преко готово сваке породице све до основних и средњих школа- посао у просвети почиње да личи заиста на арену.

У школама се по принципима Европске Уније насилници данас награђују и тетоше, а нормална деца и жртве насиља, и наставници и ђаци, се терају на толеранцију и трпљење свакаквих ужаса, понижења, па чак и батина!

Дрога се за 500 динара може купити у двориштима и око дворишта, а никакав савремени систем контроле не постоји да спречи наркомане да ту пошаст шире по школама, нити постоји начин да ученика наркомана смирите „толеранцијом“ и разговором.

У школама још увек нема ни приближно савремених средстава за учење и модерну наставу-неке школе и даље немају пристојно грејање, тоалети су у већини школа чучавци окружени смрадом, деца руке перу леденом водом и без сапуна, компјутере су покрале странке из донација и из буџета, а од просветних радника се тражи да постижу резултате и да подижу наш ниво на ПИСА листи- уз помоћ штапа и канапа.

Наставници, васпитачи и професори са нашом децом проводе читав дан, читав живот и од деце стварају људе, који требају да ступе у живот спремни за рад и стварање породице, васпитани у духу поштења и хуманости.

Како је то могуће ако се њихови учитељи, наставници и професори третирају од стране државе као шудре, као презрени, као небитни део друштва, уместо да власти слушају просветаре?

Како просветари могу да раде са платом која је мања од плате једне спремачице у Електро-дистрибуцији или дупло мањом платом од једног шофера који возика узалудне министре по журкама и пријемима?

Како да просветари задрже углед и достојанство, ако њихови ђаци носе мобилне телефоне у вредности њихове плате и ако се деца смеју наставницима који носе исти џемпер по три дана и исте ципеле по две године?

Како је могуће да тајкуни држави дугују по стотине и стотине милиона евра на име струје и пореза, а држава просвети закида на цркавици?

Како је могуће да судије, директори државних и то пропалих предузећа, примају по више од 100.000 динара, а притом су редовно у новинама због мита и корупције и злоупотребе државног буџета?

Како је могуће да држава тера силу по просвети већ две деценије и константно уништава и просветне раднике и децу и родитеље. На све стране држава расипа новац, а само закида на најбитнијем делу друштва-на образовном систему који је стуб сваке нормалне државе.

Колико новца држава и дан данас баца на трошкове „презентације“ тј. отворени и јавни крканлук и шенлучење државних чиновника у свим институцијама власти?

Колико новца са буџета се поклања тзв. “невладиним“ организацијама којих има на хиљаде и које исисавају новац са буџета, а требало би да НВО саме прикупљају донације и своја средства?

Колико новца сваког дана иде странкама из буџета сиромашне Србије, а странке  не само да су запослиле сво чланство, жене и љубавнице, кумове и пријатеље, своје далеке рођаке па и читаве генерације у својој породици- као династија Кркобабић која још само није запослила нерођене праунучиће?

Дакле, има где да се штеди и то праведно и ригорозно- тамо где се краде на велико, а не да се терет лоповлука свих власти стави на грбачу просвети, најбитнијој од свих буџетски зависних категорија.

Због тога просветни радници морају да буду још сложнији и још радикалнији у својим захтевима и у штрајку.

Деца у оваквом систему образовања немају много да изгубе- државни врх им је показао да знање и наука не вреде ни пишљивог боба, а и да се диплома може купити било када касније у животу.

Родитељи би требали са децом да подрже обуставу наставе и да се блокира рад у школама, као рецимо пилоти у Луфтханзи- све док власт не почне да слуша.

Доста је било игара и лажних обећања, дошло је време за наплату: за све године деградације просвете: деце, родитеља и просветних радника, за сва кашњења плата, за све повишице којих није било већ 25 година, а за које време су политичари и њихова деца трошили богатства и нису штедели на шампањцу и кавијару из буџета!

Време је наплату свих мука које је просвета патила са својим народом. Под чизмом режима просветари су деценијама радили шта им диктатори траже, у свакој је учионици претећи висила слика неког самодршца- Тита, Милошевића, Тадића, а сада ће и Вучића. И то увек за најбедније плате, а са највећом одговорношћу, просвета је полако гурана на маргине друштва и на дно платне листе државе Србије.

Учитељи и професори су у Србији одувек били скромни и сиромашни, од Краљевине СХС, у СФРЈ, па до данас, а од њих се тражи да подигну генерације добрих и исправних људи, да младима буду узор и пример.

Данас држава иде и корак даље, просветари требају да играју на шипци ван радног времена или да пљачкају банке да би прехранили своје породице и дошли пристојно обучени на посао.

Нека држава приштеди тамо где треба и где се расипа, а просветари нека само гурају даље, просвета је данас најхрабрији део српског друштва.

Само није поштено што просветаре не подрже сви остали незадовољни и опљачкани: пензионери, радници, сељаци, полиција, здравство и растурена војска, сви синдикати, сва удружења и сви покрети из праве опозиције.

Нико не може да сломи сноп прућа, али прутић по прутић, држава ће сломити све усамљене и изоловане струковне протесте.

Волео бих само да просветари буду упорни да државу натерају и да прекине са новотаријама и будалаштинама у новим програмима за нашу децу и да поред заслужених плата, које ће бити веће од плата партијских секретарица, спремачица у ЕПС-у или возача у министраствима, да се изборе и за право гласа да просветни радници праве образовни систем и наставне планове, а не полуписмени политичари.

Наравно, знам да је хлеб у кући најпречи, али би просвета требала да ову борбу прошири и на квалитет наставе, уџбеника и наставних програма и да  у такву борбу укључи и децу и родитеље, а то би био победнички марш за све нас у Србији.

Ипак, победа у борби против смањења ионако мизерних плата била би први корак у стварању реда у односу просвете и државе, а тиме и решења многих проблема у Србији који произилазе из трајно урушеног система образовања.

Лоша просвета ствара лоше ђаке, а лоши ђаци као што видимо Србију сатреше до темеља. Инвестирање у просвету дигло би Србију на ноге, јер само образована, морална и поштена нација будућих генерација може да направи бољитак.

Зато се не треба вртети у зачараном кругу и каштиговати просветаре, већ завести ред у државној бирократији, која јесте и бахата и сувишна и преплаћена.

Нека држава укине фараонски систем бирократије и партократије, где има на хиљаде сувишних чиновника који ама баш ништа не раде и ничим не доприносе Србији.

Има на стотине државних секретара и баш сваки има шефа кабинета, свог гласноговорника или ПР-а, преводиоца, секретара, возача, носача, масажера, помагача, саветника, консултанта, начелника, итд.

Министри имају читаве дворске свите, па и модне саветнике, шминкере, стилисте, обезбеђење, заменике, клањаче, климаче и подметаче! И сваки члан владе од министра до начелника, управника, директора... има кабинет и ауто, дневнице, додатке, спонзоре и поклоне, сваки има клима уређај у кабинету, кафемат, водомат и сваки има по још барем неколико функција у одборима, комисијама и разним телима!

У свакој државној фирми има више од 50% директора илити „менаџера“ а „ вишкови“ се деле као да то нису државне фирме, већ приватне прћије.

Поред свега ту су и агенције за СИС, канцеларије, дирекције, управе и одбори свих врста- држава чак и не зна тачан број свих својих чиновника!

Зато подржавам свим срцем побуну просветних робова у овом трулом царству и позивам све друге незадовољне да их подрже- пре свега ученике и њихове родитеље, јер је сада време да се реше проблеми који су заједнички и који нису само питање смањења плата.

Ако дозволимо ћутке гледајући да се држава на овакав подли и силеџијски начин обрачуна са просветарима- шта чека остале?

Ако ово терорисање државе прође, питам се какав нас мрак и репресије чекају иза првог угла, а биће итекако разлога да се народ буни и бори за многа права, која ће тек бити угрожена и то све више по налогу ММФ-а, под чизмом НАТО пакта и по моделу болесне Европске Уније.

Српски Народни Фронт апелује на све синдикате, све струке, све незадовољне и угрожене да на следећим протестима подржимо просветне раднике, јер само солидарност и јединствени фронт одбране Србије имају снагу да спусте нос побеснелој и бахатој камарили на власти, која отворено ради за ММФ и НАТО, а против свог народа, против деце и родитеља, против просвете и против будућности ове земље.

Негде у свом изопаченом животу, многи бесни и бахати политичари пропустили су битне часове или су побегли са наставе у кафиће, па се данас свете просветарима.

Ако цело друштво покаже солидарност и слогу, тим лошим и злим ђацима из Владе, народ ће заједно са просветарима одржати један велики и јавни час – прво из васпитања.